Кишне капи вредније од злата

"Ситуација је јако лоша, још ако цене не буду задовољавајуће, не знам како ћу започети производњу за следећу годину", прича Ковинац Стефан Ђурђић, који са братом Вељком обрађује стотинак хектара земље.

Њиве уз путеве у Јужнобанатском округу су жуте, изгореле на сунцу. Листови биљака готово да "не показују знаке живота", крти су и суви због одсуства влаге.

Агрометеоролози Републичког хидрометеоролошког завода указују да је јул 2017. године био сувљи и топлији у односу на вишегодишњи просек – од 20 до 100 милиметара кише. То је недовољно да културе које се сеју у пролеће – кукуруз, сунцокрет, соја – развију своје плодове.

А када су године овако сушне, попут ове и 2012, најгоре пролазе најсиромашнији – они чији се посед своди на неколико десетина ари.

"Црно је све! Изгорело, једва нешто има. Надао сам се да ће сунцокрет боље да прође јер он подноси сушне периоде, али ништа", незадовољан је пензионер Милан Момчиловић.

Агроекономски аналитичар Милан Простран објашњава да ће физички обим пољопривредне производње, у односу на неки вишегодишњи просек, бити за 20 одсто мањи. У односу на прошлу годину, додаје, биће за 30 одсто мањи.

"Штета ће бити око милијарду долара, a само на кукурузу је штета скоро 600 милиона долара", наводи Простран.

Да ће штета, према прелиминарним подацима, бити око 30 одсто, сагласни су и у Привредној комори Србије.

Директор Сектора за пољопривреду у ПКС Вељко Јовановић објашњава да минус иде и до 40 одсто, зависно од појединих култура.

"Највише штете је претрпео кукуруз, затим сунцокрет, у неким моментима репа. Било је штете на неким повртарским културама које се гаје на отвореном, у Војводини углавном. Taмо где је било наводњавања не можемо говорити о озбиљнијој штети", додаје Јовановић.

На појединим њивама могу се видети клипови величине длана. Како објашњавају агрометеоролози, то се догодило јер се биљка бранила од увенућа па није могла да ствара органску материју. 

Крајеви попут Средњег Баната много су озбиљније погођени сушом у односу на друге крајеве Србије.

Највећи град тог региона, Зрењанин, имао је чак осам дана са температуром вишом од 38 степени. То је готово три пута више од просечног броја тако топлих дана током лета.

Иако нам се чини да смо се ове године "кували" више него раније и да су врућине биле несносне, лето 2017. године није најтоплије.

"Ово лето је друго најтоплије у Србији са средњом температуром ваздуха 22,5 степени. Најтоплије лето у Србији је лето 2012. године са 23,3 степена", напомиње Шеф одсека за климатске анализе и прогнозе РХМЗ-а Јасминка Смаилагић.

Током августа је било неких кракотрајних захлађења, али она, нажалост, нису могла да ублаже већ причињену штету. Највећи проблем је, како кажу ратари, што је током читавог лета био лош распоред падавина. Кад је усевима било најпотребније, кише није било "ни за лек".

"Драматичних поскупљења основних животних намирница неће бити"

У сушним годинама попут ових, када је понуда на тржишту мања, грађане највише брине да ли ће поскупети основне животне намирнице.

То највише зависи од кретања цена берзанских производа, тј. сировина попут кукуруза, шећерне репе, пшенице.

Када на том пољу дође до померања, промене се осете и на новчаник људи јер поскупљује сточна храна, затим месо, прерађевине. Трпе сви потрошачи.

Ове године, наводе стручњаци, нема разлога за бригу јер неће доћи до корелације у паду производње и раста цена.

"Сировине за сада не показују неки озбиљнији раст, али ће извесног мањег раста бити. Ако дође до раста сировина, доћи ће и до раста свих осталих основних производа – шећера, уља, сточне хране итд. Тај проценат сигурно неће бити велик", објашњава Милан Простран.

Када је реч о дневно потрошној роби, Простран сматра да евентуално може да дође до малог померања или до "испипавања пулса потрошача".

Први и основни разлог због ког неће доћи до поскупљења јесте што је, каже, ниска куповна моћ грађана, а сада су ударни дани по потрошаче – почетак школске године, куповина огрева, припрема зимнице.

У оваквим годинама шансу за зараду могу потражити увозници увођењем на домаће тржиште јефтиније робе из иностранства.

Домаћи произвођачи би због тога осећали притисак да спусте цене. "То би требало да их наведе да се понашају уздржано", објашњава Милан Простран.

Нема разлога за бригу због евентуалне експлозије цена, поручују и из Привредне коморе Србије.

"И код кукуруза и ратарских култура постоје одређене количине од прошле године, тако да не би требало да буде драматичних ценовних удара", напомиње Јовановић.

Извоз и привреда на удару

За ову годину планиран је раст привреде од три одсто, али су оштра зима, а потом и суша потврдили да прогнозе морају да се мењају.

Извоз пољопривредних производа учествује од 22 до 23 одсто у бруто друштвеном производу земље, на годишњем нивоу, наводи Простран.

Ове године, каже, тај проценат ће бити за око трећину мањи, 15-16 одсто.

"Била је пројектована стопа раста око три одсто, али ја сматрам да ће суша имати утицаја око 0,8 одсто на БДП", указао је Простран.

Говорећи о могућем успоравању раста, Јовановић из ПКС указује је и 2012. била критична, а наредна је, додаје, била малтене рекордна.

"Не утиче то на тај начин, нарочито на вишегодишњи раст који је нама кључан", напомиње Јовановић додајући да зато са анализама треба бити обазрив да се не би "падало у катаклизмичне прогнозе".

Решења – наводњавање и улагање у агротехничке мере

Оно што је спасило брига поједине воћаре јесте улагање у агротехничке мере. Једно од основних правила које диктира тржиште јесте да квалитет буде перманентан и на високом нивоу.

Због тога се пази да засади буду наводњавани и засенчени, па суша и временске прилике утичу мање него на ратарске културе.

"Утичу у некој мери, али далеко од тога да праве озбиљне проблеме. Све је већи број људи у Србији у последњих пет година који имају засаде са бољим третманом, озбиљнијим мерама. Људи су схватили да квалитет не препуштате случају", указује Јовановић.

Наводњавање јесте скупа и велика инвестиција, али дугорочно гледано – више нас коштају штете од суше.

"Када бисмо годишње повећавали површине под наводњавањем за 50.000, за десет година бисмо дошли до 500.000 хектара. Морамо се тиме озбиљно бавити", истиче Милан Простран.

Министарство пољопривреде је кренуло у реализацију пројеката који ће помоћи да пољопривредници не зависе од "гледања у небо".

Са Уједињеним Арапским Емиратима потписан је уговор о o зajму зa финaнсирaњe Рaзвoja систeмa зa нaвoдњaвaњe – I фaзa.

У оквиру прве фазе план је да се изгради 14 система за наводњавање – 11 на територији АП Војводине и три у централној Србији, наводе за РТС у Министарству пољопривреде.

Изгрaдњoм oвих 14 систeмa нaвoдњaвaћe сe oкo 50.000 хектара нoвих пoљoприврeдних пoвршинa. То ће, како истичу, смањити ризик oд сушa и пoвeћaти прoдуктивнoст и eфикaснoст у сeктoру пoљoприврeдe.

Док системи не буду изграђени, ратарима преостаје да, ако немају новца, промене сетвену структуру. То је, објашњавају стручњаци, најрационалније.

"Морате засејавати више култура које се могу сејати у јесен – заговарам најмање милион хектара. Више засејавати пшенице, јечма, ражи, овса, уљане репице, поврћа које може у јесен", објашњава Простран.

Око 1. октобра почињу припреме за наредну производну годину, а то је оно што највише брине ратаре. Како после оволиких губитака уопште кренути у нова улагања? Помоћ очекују од Министарства пољопривреде.

На питање РТС-а које су то мере за помоћ аграру најављене још почетком августа, из Министарства нисмо добили одговор јер се на томе и даље, кажу, ради.

У Србији постоји једна анегдота како је кнез Милош Обреновић рекао да му више вреди добра киша на Ђурђевдан него све злато Беча. Тиме су се, изгледа, водили и наши пољопривредници, али их је небо, чини се, ове године издало.