Брнабић: Смањује се јавни дуг на 62 одсто БДП-а до краја године

"Ми смо рекли да ће привредни раст бити највероватније мање од три одсто, колика је била пројекција и то пре свега, нажалост, због временских прилика- изузетно тешке зиме, због које је трпела производња струје, пре свега у термосектору, али и због суше која је погодила пољопривреду и производњу струје у хидросектору, али сви остали показатељи су јако добро", рекла је Ана Брнабић,  одговарајући на питања новинара.

Она је рекла да је разговарала о томе и са Фискалним саветом и да ти параметри показују да имамо "економско оздрављење", као и извоз који је већи од предвиђеног, односно са растом од 10 до 12 одсто.

Како каже, раст се бележи и у индустрији и то шест до осам одсто.

"Имамо и смањење јавног дуга, много више него што је било планирано и данас он износи 64,5 одсто, а очекујемо да је могуће да се спусти 62 одсто БДП-а до краја године", рекла је Брнабићева и додала да је то ствар која веома охрабрује.

Брнабићева каже да је Србија могла да оствари и бољи привредни раст, али да ћемо имати много бољу следећу годину.

Према њеним речима, доста је изазовно да имамо истовремено драстично смањење јавног дуга и повећање привредног раста, што економски, како каже, и не иде једно са другим, али да у овом тренутку немамо разлога за забринутост.

"Ја свакако као председница владе нисам забринута док год све остале ствари иду добро", рекла је Брнабићева.

Навела је да Влада Србије гледа ширу слику и да не жели да буде неодговорна према добром стању у буџету и да сада инвестирамо само у потрошњу која сутра може да угрози фискалну дисциплину.

"У овом тренутку меримо фискалне ефекте евентуалног повећања плата и пензија, то повећање ће свакако бити и сада разматрамо колико то повећање може да буде. Упарујемо то и са неким анализама колико можемо да повећамо неопорезиви део плате, гледамо и колико ће бити повећање минималне цене рада и који су нам најважнији инфраструктурни пројекти за 2018. и 2019. годину", каже премијерка.

Истиче да све то заједно утиче на буджет и да ће све те одлуке бити такве да се не поремети фискална дисциплину, али да имамо средства за све што је потребно.

"Због тога у овом трентку не разговарамо око тачних процената повећања, морамо да погледамо и какав ће бити договор око повећања минималца, а рок је 15. септембра и колико то можемо у односу на инфрастрктуре пројекте који су нам битни и завршетка Коридора 10 и 11, изградње Фрушкогорског и Моравског коридора", навела је Брнабићева.

Она је рекла да ће имати састанак и са министром енергетике Александром Антићем како би видела да шта може и у том сектору све да се уради.

Брнабић: Влада се окреће развоју истока и запада Србије

Упитана да ли ће влада поново заседати у Нишу, као прошле године, Брнабићева је рекла да је скоро свакодневно неки представник владе у том граду и да ће се сада већа пажња посветити другим градовима.

"Мислим да ћемо неку од следећих влада посветити неким другим градовима у Србији. Сада ћемо истоку и западу посвећивати више пажње како би имали равномернији развој", додала је Брнабић и додала да је фантастчно видети промене у том граду

Изразивши наду да ће то да се, како је рекла, превила и на друге градове, премијерка Брнабић је подсетила да је то била идеја тадашњег премијера Александра Вучића.

Премијерка подсећа да је покренуто пуно пројеката у Нишу, да се ускоро завршава и нишки клинички центар, да је "Цумтобел" почео да гради фабрику...

Влада, указала је, верује да ће Ниш сада преузети кључну улогу у развоју југа Србије.

Србија да буде међу земљама које јако брзо напредују 

Премијерка Ана Брнабић присуствовала је отварању Стартап центра на Електронском факултету у Нишу и поручила да ће Влада Србије подржавати такве пројекте свуда у Србији. "Циљ је да Србија буде међу земљама које јако брзо напредују", нагласила је Ана Брнабић.

Покретање нишког центра за иновативно предузетништво младих - Стартап центра и развој иновационог екосистема, прилика је да се искористи велико знање и потенцијал који постоји у Нишу.

Такође, циљ је да се младима још више приближе могућности које отвара четврта индустријска револуција.

Влада Србије је са око 50 милиона динара финансирала формирање тог центра, навела је Брнабићева додајући да је то само прва фаза.

Она је похвалила тај пројекат истичући да је посао владе да чује, препозна, види потенцијал и да онда помогне и подржи такве идеје.

"Ви онда треба даље да гурате, да видимо младе како развијају своје идеје и пласирају своје производе и имају приход за своје породице и државе", рекла је она додајући да ће онда тај новац бити пласиран у развој нових иновација.

Центар ће бити опремљен најсавременијиом технологијом, што ће младима у Србији омогућити да раде у истим условима као и њихови вршњаци у свету.

Влада је финансирала прављење тог центра, који је опремљен најсавременијом опремом.
Премијерка поручује да једино као тим можемо да надокнадимо пропуштено и достигнемо конкуретност, као и да је важан тимски дух.

"Председник Вучић је рекао - седите радите заједно и идемо сви напред", нагласила је Брнабићева.

Како је рекла, Београд и Ниш треба да помогну и успостављање центра у Новом Саду.

Отварању центра је присуствовао и градоначелник Ниша Дарко Булатовић који је подсетио да је идеја о центру заживела за време тадашњег премијера Александра Вучића и да је сада реализована под премијерком Брнабић.

Каже да је окончана прва фаза научно-тенолошког парка заршетком старап центра и нагласио да млади треба да остану у земљи.

Друга фаза је стварање "ламеле" и трећа формирање научно-технолошког парка у Нишу.

Булатовић је нагласио да никада раније није било толико посета високих државних званичника нишком универзитету.

Декан Електронског факултета у Нишу Драган Јанковић је истакао да младима треба омогућити место које ће бити инспиративно за рад, где ће научити нешто о предузетништву и иновацијама. Каже да је најважније да млади расту уз идеју о предузетништву и да се онда неће говорити само о томе да млади одлазе из земље. 

Директорка Научно-техношко парка Београд Гордана Даниловић Грковић је рекла да у том парку ради сада 55 фирми, са више од 400 инжењера и да је циље повећање конкурентности у региону и свету.

Процена је да ће изградња научно-тенолошког парка у Нишу, који ће имати 11.000 квадрата, коштати око 10 милиона евра и могла би да се финансира средствима Европске инвестиционе банке да се изгради до 2019. године

Парк би могао да буде завршен на пролеће 2019. године.