Да ли ЕУ спрема рампу Кини?

Као и у случају руских инвестиција у подручју енергетике, тако и сада у случају Кине из ЕУ кажу да они "немају ништа против таквих инвестиција ако су оне у складу с правилима Европске уније".

Кина је важан партнер Европској унији. Чак би се могло рећи да је један од најважнијих. ЕУ је Кини највећи трговински партнер, а Кина је Европској унији други највећи трговински партнер те постаје све већи инвеститор у државама Европске уније и у онима који желе интеграцију у ЕУ као што су државе западног Балкана. Колико је Кина важан партнер, говори довољно и податак да је трговинска размена између ЕУ и Кине 1,5 милијарди евра дневно.

Недавно је Кина споменута и као кључан партнер на глобалном нивоу и у вези с приоритетним циљевима ЕУ као што је борба против климатских промена. То је поготово постало важно када је амерички председник Доналд Трамп одлучио да одустане од обавеза из Париског споразума. Баш тада је одржан самит ЕУ-Кина у Бриселу на којем су две стране договориле заједнички став о климатским променама и изразили приврженост Париском споразуму и борби против глобалног отопљења, пише Јутарњи лист.

Притом мисле не само на испуњавање свих формалних стандарда ЕУ него и на поштовање транспарентности јавних тендера и државне помоћи. У ЕУ сумњају да иза кинеских инвестиција, чак и када су оне приватне, стоји држава било кроз олакшице било кроз субвенције, што отвара многа питања.

Незадовољна Унија

Управо на последњем самиту ЕУ-Кина у Бриселу пре лета, када су обе стране упућивале хвалоспеве једна другој, било је очито да и даље постоје велике разлике око трговине. На самиту су разговарали о мерама слободне трговине и потреби за смањењем субвенција за челик.

Европска унија није задовољна условима пословања у Кини која се, иако један од највећих играча на свету, налази тек на 78. месту од 190 држава по условима пословања. ЕУ жели да се што пре постигне и договор с Кином како би се европским предузећима пружала боља могућност пословања, што траже многе државе чланице, од Немачке и Француске до Италије.

"Велика економија каква је Кина мора бити више него на средини лествице", рекао је тада председник Европске комисије Жан Клод Јункер.

Тражио је да се европским предузећима омогући и такмичење за пројекте које финансира Кина у инфраструктури.

Преузимање предузећа

И кинески премијер је тада одговорио како они настоје промовисати трговину и постићи трговински баланс.

Подсетио је да је сада број кинеских туриста у Европи знатно већи него што је број европских туриста у Кини. Навео је да је сарадња с ЕУ чврста те да су и једна и друга страна профитирале од глобализма, а глобализација се не може сматрати изговором за многе проблеме који постоје данас у свету, пише Јутарњи.

Недуго након самита ЕУ-Кина, како је објавио портал Политико, три највеће државе чланице ЕУ (Немачка, Италија и Француска) су упутиле захтев Европској комисији да размотри механизме контроле страних инвестиција у ЕУ, поготово преузимање кључних предузећа од стране инвеститора из трећих држава.

"Слобода инвестиција у приватни сектор као и отвореност према страним инвестицијама треба бити очувана у Европској унији. Међутим, док треће државе задржавају препреке за директне инвестиције од стране европских подузећа, или допуштају такве инвестиције само под одређеним дискриминаторским уусловима, у исто се време европске компаније преузимају као део индустријских стратегија других држава, то значи да не постоје једнаки услови за све", изразиле су став у свом писму Немачка, Француска и Италија.

Оне додају да су услови још мање једнаки када су такве инвестиције директно или индиректно субвенционисане од стране државних тела. Иако се у том писму директно не спомиње Кина, јасно је да се то односи понајпре на ту државу. Међутим, односи се и на Русију.

Три највеће државе, које су упутиле ово писмо Европској комисији, наводе да оне не доводе у питање поштовање правила међународне трговине од стране ЕУ, поготово оних Светске трговинске организације, и обавезе из споразума с трећим државама. Али траже да ЕУ и државе чланице задрже могућност реакције у случају процене да се преузимањем неких предузећа, и стицањем права одлучивања кроз повећање гласачког права због повећања удела у власништву, жели повећати политички утицај.