Поповић: Инжењерска знања су кључна

Поповић је на регионалној конференцији о инжењерству, која је одржана на Машинском факултету у Београду, истакао да напори које чини Влада Србије на дигитализацији српске индустрије "не могу да буду валоризовани без јаког инжењерског ресурса".

"Стицање инжењерских знања код младих и развој дигиталне економије данас представљају кључне факторе конкурентности једне нације и државе", рекао је Поповић обраћајући се на панелу "Образовање инжењера – текуће стање и кључни проблеми у земљама западног Балкана".

Он је истакао да Влада Србије управо у нашим младим инжењерима препознаје једну од кључних развојних шанси и компетитивних предности Србије у међународним оквирима.

"Управо наши млади инжењери и њихово укључивање у процес индустрија 4.0 представљају кључну шансу да после периода бомбардовања, санкција и економске кризе ухватимо корак са економски развијеним земљама у Европи", рекао је Поповић.

Нагласио је да је Србији потребна модернизација инжењерских знања, јер технологије имају радикални развојни тренд и стара знања брзо застаревају.

"Традиционалне инжењерске дисциплине, као што је традиционално машинство, треба да буду интегрисане са информационо-комуникационим технологијама. Данас је немогуће направити конкурентну машину – аутомобил, трактор, робот или веш машину, а да поред механике њен значајан део не буде електроника, компјутер и софтвер", објаснио је Поповић.

Он је истакао да свеобухватна дигитализација индустрије, као и стицање инжењерских знања која могу да прате тај процес, представљају будућност Србије.

"Ми ћемо као Влада Србије тај процес најснажније подржати. У томе видимо шансу за економски раст, повећање извоза и отварање нових радних места", закључио је Поповић.

Панел "Образовање инжењера – текуће стање и кључни проблеми у земљама западног Балкана" одржан је у оквиру дводневног 24. научног скупа "Технологија, кулутура и развој" који је почео јуче.

Декан Машинског факултета у Београду Радивоје Митровић је рекао да је јуче у оквиру научног скупа одржан панел у Институту "Михајло Пупин".

"Разговарали смо о развојним специјализацијама Србије и западног Балкана, јер смо свесни да без регионалне компоненте развоја тешко да може бити развоја уопште", рекао је Митровић.