"Договор о решавању проблема у функционисању Ђердапа"

У јавности је снажно одјекнула вест да Румунија крши уговор из 1995. године о заједничком управљању "Ђердапом 1 и 2". Србији не плаћа накнаду за одржавање приобаља Дунава, због чега наша земља губи 138 хиљада мегават-часова струје, односно пет милиона долара годишње. Српски министар енергетике потврдио је да од 2012. има проблема у фукционисању заједничких хидроелектрана и да је са румунским колегом договорио како да се превазиђу.

Делагације Србије и Румуније, које предводе министри енергетике Александар Антић и Тома Флориан Петку, састале су се у хидроелектрани Ђердап 1 у Кладову, како би разговарале о питањима из области хидроенергетике.

"Ђердап 1 и Ђердап 2 су у заједничком власништву Србије и Румуније и имамо обавезу да обезбедимо њихово потпуно координирано функционисање, инвестициону политику, одржавање, али и питање обезбеђивања дугорочне стабилности тих објеката", изјавио је Антић.

Он је навео да је са румунским колегом имао квалитетан дијалог по више различитих тема.

"Нека од тих питања су и она која тангирају неке проблеме са којима се суочавамо у дужем периоду - мислим на питање функсионисања Ђердапа, односно нашег заједничког постројења", додао је Антић.

Антић истиче да је са румунским колегом дефинисан начин на који ће се дијалог водити и шта ће бити кључни параметри.

"Како ћемо обезбедити наставак тих циклуса који су били угрожени у протеклих неколико година. Пре свега, идемо у наредне две недеље на дијалог два директора, ЕПС-а и румунске Хидроелектрике, након чега ће Министарство добити извештаје. Такође, ићи ћемо на одређене измене у мешовитој комисији", навео је Антић.

Он је рекао да дубоко верује да ћемо тај систем вратити на начин на који треба да функционише у складу са уговором.

Како каже, наша страна не крије да последњих неколико година постоје проблеми, односно од 2012. године су настали "одређени проблеми у реализацији наших међусобних уговора и споразума".

Састанку су присуствовали и представници Министарства рударства и енергетике Србије, директори ЕПС-а и ЕМС-а Милорад Грчић и Јелена Матејић, као и представници "Србијагаса", НИС-а и "Транснафте".

У делегацији Румуније били су и представници компанија из енергетског сектора и ресорног министарства.

На дневном реду међуминистарског састанка су била и питања из области хидроенергетике као што су заједнички рад хидроелектране Ђердап – Портиле де Фиер, сарадња оператора преносног система (Транселектрика Румунија и ЕМС Србија), затим нафта и гас – сарадња CONPET SA са Транснафтом и ЕМС Србијом, сарадња Трансгаса и Србијагаса, као и АГРИ.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.