Шта се чини за развој ИТ сектора у Србији

У надлежности недавно формиране Канцеларије биће развој и функционисање система електронске управе, информационих система, инфраструктуре државне управе и служби Владе. Та канцеларија позиционирана је као централна функција у Влади, а за њеног директора постављен је Михаило Јовановић. РТС је проверавао како та канцеларија може да утиче на ИТ сектор у Србији.

Научно-технолошки парк у Новом Саду, нова лабораторијска лабела и научно-технолошки парк у Нишу, неки су од пројеката подршке развоју ИТ сектора.

Убудуће уместо у неколико министарстава, електронска управа биће у једној канцеларији, која ће одговарати директно премијерки. Циљ – ефикаснија државна управа.

"То је један од наших приоритета, један од наших циљева. Ја сам јасно рекла и у експозеу да ми не можемо у 21. век са печатом и шалтерима без електронских потписа и електронског архивирања и то је оно што је наш циљ, видећете већ у првих сто дана Владе и ја то обећавам да идемо јасно у том смеру", наглашава премијерка Ана Брнабић.

Простора за унапређење постојећих услуга свакако има. Упућени кажу да су до сада неке електронске услуге биле половичне, а систем постављен тако да потребе грађана нису увек биле основно мерило.

"Један од примера је немогућност електронског плаћања, које није могуће за највећи број услуга, па смо присиљени да одлазимо на шалтере. За неке услуге постоје други проблеми, као на пример један део може да се закаже електронским путем, али онда мора да се оде на шалтер или оде по неки папир", наводи Слободан Марковић из Регистра националног интернет домена Србије.

Када је реч о ИТ индустрији, она се до сада развијала без већег уплитања државе. Стални камен спотицања у тој области је недостатак стручњака. Како технологија постаје неизоставни део живота и тај недостатак биће све израженији.

"Ми смо до сада имали ту навику, завршим факултет и сад значи да то знам. У тренутном времену, поготово у ИТ, та индустрија се јако брзо мења, просто не можете, морате да учите константно, усавршавате нове производе, да пратите шта раде људу у свету. Ту не постоји српско, нити немачко тржиште, већ светско тржиште", истиче Зоја Кукућ из Стартит-а.

Информатика, као обавезан предмет од петог разреда, може да буде само први корак у превазилажењу проблема. Следећи степеник су високошколске установе.

"Имаћемо за 20 одсто повећање квота на техничким факултетима, зато смо већ ЕТФ-у дали додатне просторије које су пре тога биле коришћене од стране управе за аграрна плаћања Министарства пољопривреде. ПМФ-у смо дали бившу грађевинску школу и сада радимо на реконструкцији тога. ФОН-у смо дали средстава за реконструкцију додатних амфитеатара", указала је Брнабићева.

Раст у ИТ сектору је 10 одсто годишње, када је реч о развоју софтвера и двоструко више. То је и једина област у Србији где би у овом тренутку било посла и за дупло више стручњака него што их је данас.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом