Високи ризици пројектоване инфлације

Укупна инфлација до краја године требало би да буде 9,7 одсто, објављено је у Извештају Народне банке Србије.

Та пројекција заснива се на претпоставкама базне инфлације од 10,9 одсто, раста регулисаних цена без деривата нафте од 10,7 одсто, раста цена пољопривредних производа од 8,2 одсто и снижења цена нафтних деривата од 0,3 одсто.

Како наводи НБС, међугодишња укупна инфлација на крају трећег тромесечја била је 9,9 одсто.

Међугодишња базна инфлација је у трећем тромесечју износила 10,2 одсто и до краја године ће бити повећана на око 10,9 одсто, што је знатно изнад горње границе циљаног распона од три до шест одсто.

Опадање базне инфлације очекује се тек од другог тромесечја наредне године, а повратак у границе циљаног распона крајем те године, наводи централна банка.

Са овом пројекцијом конзистентно је задржавање или повећање степена рестриктивности монетарне политике у кратком року. Ризици нове пројекције су високи, и то пре свега навише, због неизвесности у погледу светске финансијске кризе.

Канали кроз које се може очекивати њен утицај на инфлацију су бројни - девизни курс, светска и домаћа тражња, светска инфлација и светске цене примарних производа.

Деловање свих тих фактора може знатно одступати од претпостављеног у пројекцији, зависно од тога колико ће финансијска криза бити дубока и колико ће трајати. Евентуална одступања неће се одразити само на пројекцију инфлације већ и на пројектовани карактер монетарне политике, навела је НБС.

Простор за попуштање

Простор за попуштање монетарне политике највероватније ће се указати у току наредне године, с обзиром на то да се дезинфлаторни ефекти пада домаће и светске тражње, пада светске инфлације и цена примарних производа, очекују у наредном периоду.

Уколико фискална политика буде рестриктивна, по том основу би се могао отворити додатни простор за ублажавање монетарне политике.

У четвртом тромесечју ове године, према пројекцији централне банке, стопа раста базне инфлације кретаће се око 2,8 одсто.

Од пољопривредних производа очекује се раст цена од око 20 одсто и њихов допринос укупном расту цена на мало од око 0,6 процентних поена. Када је реч о регулисаним ценама, очекује се да ће се њихов раст кретати у распону од 1,2 до1,6 одсто.

Највећи раст очекује се код цена комунално-стамбених услуга, пре свега због повећања цена грејања, као и код цена ПТТ услуга, услед повећања телефонске претплате за резиденцијалне кориснике.

У оквиру регулисаних цена очекује се и већи раст цена услуга друштвене заштите и нешто мањи раст цена саобраћајних услуга, док се код лекова очекује снижење цена.

Код деривата нафте очекује се пад цена, с обзиром на то да цена сирове нафте на светском тржишту и даље бележи опадајући тренд.