Табаковићева: Финансијски систем Србије стабилан у 2016. години

Упркос екстерним ризицима у виду дешавања у зони евра и дивергентности монетарних политика ЕЗБ и ФЕД-а, финансијски систем Србије успео је да остане висококапитализовам, високоликвидан и стабилан у 2016. години, изјавила је гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

На презентацији годишњег извештаја о стабилности финансијског система за 2016. годину у НБС Табаковићева је подсетила да је прошле године смањена унутрашња и спољна економска неравнотежа, да је одржано поверење инвеститора, и убрзан раст БДП-а који је достигао 2,8 одсто.

Посебно је истакла да је координацијом политика фискалне и моненарне НБС, Владе обезбеђена пад премије ризика земље који сада износи 140 поена, а 25. јула је још износио свега 132 поена.

"Не памте се такве цифре", констатовала је она.

Према очекивањима Централне банке у 2017. ће доћи до даљег опоравка економске активности и убрзања привредног раста, вођеног инвестицијама и извозом.

Такође се очекује ниска и стабилна инфлација и релативна стабилност девизног курса динара.

Табаковић је навела да је прошле године НБС наставила са политиком смањења референтне камате која сада износи четири одсто, с што је за последицу имало и смањење трошкова задуживања код банака, а то је све утицало на боље резултате привредних субјеката, који су лани имали 3,5 пута бољи финансијски резултат него претходне године.

У документу се предочава да је учешће проблематичних кредита прошле године у укупним пласманима смањено за 4,6 процентних поена и да је на крају године износило 17,2 одсто. 

Гувернерка је истакла да је прошле године кредитирање становништва било 33 одсто веће него 2015, при чему су у укупним пласманима 75 одсто чинили динарски кредити.

Такође је подсетила да је Европска банка за обнову и развој издала прву динарску обвезницу чиме је значајно подржала процес динаризације за који се НБС годинама залаже.

Учешће проблематичних кредита у укупним је пало у мају на 16,1 одсто, што је најнижи ниво од 2010. године, рекла је Табаковић додајући да је 2015. године тај ниво износио 22 одсто.

"Акциони план за решавање проблематичних кредита НБС спроведен је у целини у предвиђеним роковима", констатовала је она додајући да је пад од шест одсто потврда да системски, међуинституционални и координисани приступ НБС, Владе и тржишних учесника даје жељене резултате.

Највећи пад бруто проблематичних кредита забележен је у секторима грађевинарства и трговине.

Према пројекцији НБС, под претпоставком најгорих стрес-сценарија, банкарски сектор ће у 2017. остати адекватно капитализован и ликвидан.

Према речима Табаковић од 30. јуна ове године банке у Србији послују по стандардима Базел III, што значи да је њихов рад усклађен са принципима по којима послују европске банке.

"Иза нас је година у којој је одржана стабилност макроекономског и финансијског система Србије и томе остајемо посвећени у предстојећем периоду, јер без тога нема одрживог приврендог раста", закључила је Табаковић.

"Нето девизне резерве осам милијарди евра"

Бруто девизне резерве износе 9,7 милијарди евра и у злату 19,3 тона, саопштила је гувернер Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић.

Табаковић је казала да нето девизне резерве износе осам милијарди евра, што је, каже, оно што омогућава низак ниво премије ризика земље.

Према њеним речима само 1,7 милијарди евра су обавезе према банкама, а све остало су резерве које омогућавају стабилност.

Како је истакла, при томе се све време измирују доспеле обавезе које је држава преузела 2008.

Она је рекла да је, према прелиминарним проценама, јавни дуг земље на крају јуна додатно пао на 65,7 одсто БДП-а.