Глобална криза дубља него што се предвиђало

"Фајненшел тајмс" пише да ће, према свему судећи, британски премијер Гордон Браун искористити закључке о неопходности фискалних подстицаја привреде, донете у суботу на самиту Г20, да се определи за смањење пореза у вредности од чак 35 милијарди евра.

Лист "Индипендент" оцењује, коментаришући резултате самита Г20, да је на том скупу постао очигледан крај "старог поретка" и "старог економског света".

"Индипендент" пише да је једна од најважнијих последица текуће глобалне кредитне кризе, која је избила у августу минуле године, "пад ауторитета Запада и насупрот томе све већа улога највећих земаља у развоју, као што су Кина, Индија и Бразил".

Баш те три земље би требало, наводи даље лондонски дневник, да својим динамичним привредама спасу глобалну економију, али и да допуне недостајућа средства у благајни Међународног монетарног фонда који је на самиту "двадесеторице" означен као институтиција чији основни задатак је да у кризи спасава најугроженије земље.

Премијер Италије Силвио Берлускони је, након завршетка вашингтонског самита, потврдио да ће његова земља, следећи закључке "двадесеторице", издвојити суму од 80 милијарди евра ради подршке малог и средњег бизниса, реализације инфраструктурних објеката, побољшања ликвидности домаћих банака, као и пружања помоћи људима са најмањим примањима.

Италијанска гласила наводе да су сада од свих домаћих компанија најугроженије мале и средње фирме и да би влада требало да о томе посебно води рачуна, не занемарујући ни банкарски сектор који је, такође, у великој кризи.

Став Г20 је релевантан

"Председник Бразила Игнацио Лула да Силва је у праву када каже да је Група осам 'ирелевантна' , јер је сада једино важно шта каже Група 20", закључује "Индипендент. Лула је у Вашингтону изјавио да одговорност за избијање садашње глобалне економске кризе имају искључиво најразвијеније земље.

Бразилски председник је позвао развијени свет да учини све што је потребно да финансијска средства која су већ издвојена за стабилизацију финансијских тржишта почну да дају позитивне резултате.

Руски председник Дмитриј Медведев је након самита изјавио, како преносе московска гласила, да су резултати тог скупа "у целини позитивни", јер су сви учесници показали намеру, вољу и жељу да се изборе са последицама светске финансијске кризе.

Влада у Москви је раније саопштила да ће издвојити средства у вредности око 200 милијарди долара у циљу указивања помоћи домаћим банкама и другим организацијама које су претрпеле највећу штету због глобалне финансијске кризе.

Кина је званично ставила до знања да ће, након завршетка самита у Вашингтону, учествовати у свим заједничким акцијама "Г20", усмерених на превладавање садашњих тешкоћа у светској привреди.

Представник кинеског министарства спољних послова Чин Ган оценио је да декларација усвојена на самиту "двадесеторице" има "свестран, позитиван и избалансиран" карактер.

Низ других земаља, учесница самита, такође је позитивно оценио домете тог скупа, а француски председник Никола Саркози предложио је да се наредни сусрет политичких првака Г20 одржи у престоници Велике Британије, која ће наредне године бити председавајући "двадесеторице".

Саркози је вашингтонски скуп Г20 означио као "историјски", јер су се учесници самита сагласили да је неопходно усвојити "нове механизме за регулисање (финансијског) тржишта који би требало да спрече поновно избијање кризе".