Привредници из региона у борби са администрацијом

Пре две и по деценије основана као породична фирма, компанија из Сирогојна сада запошљава око 160 радника. Поред производње замрзнутог и сушеног воћа, од 1997. године ручно израђују и одевне предмете од вуне. Мали и средњи привредници често не успевају да своју робу континуирано пласирају на исто тржиште ван Србије.

"Ако гледамо привреднике ужичког региона они су доста ослоњени на тржиште БиХ, доста на тржиште Републике Српске. Наравно, многи од њих раде и са Хрватском и Македонијом. Ми данас ако гледамо из Сарајева би требало да путујемо као из Београда са робом, али граница на Котрабану зауставља сигурно једно четири до пет сати тај транспорт, понекад за чак цео дан, целу ноћ", објашњава привредник Раде Љубојевић.

Српски производи традиционално највише одлазе у Европску унију и суседне земље. Они који већ имају искуство у пословању у региону, лакше ће се, кажу, позиционирати ако се тешње повежу.

"Мислим да банка може да помогне пре свега тако што има много већу флексибилност када су у питању приступ финасијским средствима са једне стране. Са друге стране може да помогне и кроз јавно-приватна партнерства. Дакле, када причамо о енергетици која може бити са ове и са оне стране Дрине, а такође у свим пројектима који су везани за рад на коридорима, нпр. овај део који иде из Србије до Црне Горе и даље се наставља", истиче Владимир Круљ из "Комерцијалне банке".

Највећи суфицит Србија бележи у трговини са суседним земљама, чему је допринео споразум ЦЕФТА. Тај споразум, напомињу стручњаци, може боље да се искористи. Пред привредницима баријере постављају и државе. Ад хок мерама којима од сезоне до сезоне штите домаћу привреду.

"На пример Македонија са пшеницом или БиХ са пивом. Постоје и системски проблеми, то су недостатак хармонизације прописа и царина, недостатак хармонизације сертификата, лабораторија фитосанитарних. Не постоји лабораторија која би могла да буде рерферентна за читав Западни Балкан што би било занчајно, јер ви онда не би морали да прикупљате документа за сваки земљу понаособ", наводи Ненад Ђурђевић из Привредне коморе Србије.

То би значило уштеду у времену и новцу. Пре него што се оде корак даље и евентуално направи царинска унија по угледу на тржиште Европске уније требало би отклонити административне блокаде.

"Треба створити јединствен царински спољно-трговински простор, то би значило да укинемо бројне царинске процедуре. Ми тргујемо са БиХ у производима прехрабрене индустрије. Дакле, неки производи поготово у летње време немају баш дугачак век трајања и врло је важно важно да они у кратком временском периоду стигну до крајњег купца", каже професор Економског факултета Драгољуб Савић.

Домаће компаније и даље претежно извозе производе ниске фазе прераде или оне за чију се производњу углавном користе увозни делови. Бруто домаћи производ повећао би се уколико би се индустријализовале области у којима Србија предњачи.