Родне квоте – мера за постизање економске равнотеже у Србији

Родне квоте које прописују обавезан број жена на руководећим позицијама у јавној управи и привреди показале су се као најделотворнија мера у развијеним земљама за постизање родне равнотеже у економским, политичким и друштвеним сферама, а Србија би требало да следи тај пример на свим нивоима, једна је од порука са округлог стола.

На скупу је истакнуто да је потребно радити на јачању женског предузетништва и локалне самоуправе, кроз родно осетљиво буџетирање, требало би да предвиде мере подршке у виду обезбеђивања простора за рад, опреме и репроматеријала, као и стручне подршке за паковање, брендирање и пласман производа.

Посебан фокус, речено је, требало би ставити на жене у руралним подручјима које су најчешће незапослене и које је могуће упослити кроз програм јавних радова.

"Сомбор је пружао снажну подршку родној равноправности и наставиће то да чини како из локалног буџета тако и путем пројеката прекограничне сарадње, посебно усмереним на жене у руралним подручјима", рекла је градоначелница Сомбора и чланица УО НАЛЕД-а Душанка Голубовић.

Голубовић је додала да Сомбор реализује један од најуспешнијих програма у сарадњи с Пиротом, у оквиру којег је велики број жена из Сомбора и околине ангажован на очувању и изради најпознатије традиционалне рукотворине тог краја - стапарског ћилима.

Искуства Израела у оснаживању жена учесницима округлог стола пренеле су Рина Бар-Тал, емеритус председница Израелске женске мреже и амбасадорка Израела у Србији, Алона Фишер Кам.

"Израел подржава визију друштва у којем жене имају једнаке могућности у избору професионалног пута који ће им омогућити да заузму водеће позиције и поплочају пут за боље друштво. Чини се да највећи изазов представља доступност високо рангираних друштвених и корпоративних позиција, тачније недовољна заступљеност жена у јавном животу. Док жене чине 57,5 одсто запослених у академском сектору, оне заузимају само 32,2 одсто менаџерских позиција", рекла је Фишер Кам.

Према њеним речима, готово 60 одсто запослених у цивилном и јавном сектору су жене, али пре свега на нижим нивоима.

У Израелу, каже, жене имају централну улогу у правосудном систему, а као пример је истакла да је садашњи председник Врховног суда у Израелу жена.

Такође, од готово 90 одсто свих позиција у Одбрамбеним снагама Израела које су отворене за жене кандидате, оне заузимају 70 одсто.

Саветница потпредседнице Владе Србије за родну равноправност Бранка Драшковић оценила је да родне квоте јесу потребне и посебно нагласила тежак положај жена на селу.

"Више од половине су формално незапослене, 60 одсто нема право на пензију, три од четири немају зараду, а само 12 одсто су власнице земљишта", рекла је Драшковићева.

Генерална директорка компаније "Горење Београд" и чланица УО НАЛЕД-а Станка Пејановић апеловала је да се што пре реше компликоване бирократске процедуре које прате одлазак на породиљско одсуство, као и да се по повратку на посао обезбеди флексибилно радно време јер је сваки прекид каријере компликован.

На скупу је оцењено и да је запосленим женама потребна подршка у правцу усклађивања сервиса које користе, попут довољног броја и радног времена образовних и здравствених установа.

Као изузетно добар пример подршке незапосленим женама истакнут је програм "1.000 жена" који је у средином јуна покренуло Координационо тело за родну равноправност у сарадњи с НАЛЕД-ом.

Циљ програма је да се у наредних годину дана 1.000 жена у руралним подручјима ангажује у трајању од најмање три месеца на изради традиционалних рукотворина које би институције и привреда користили као пословне и дипломатске поклоне и да тако обезбеде додатни извор прихода за своје домаћинство.