Плате замрзнуте - цене слободне

До краја 2010. године запослени у јавном сектору примаће исте плате као и ове године. Ни запослени у приватном сектору не могу да очекују већу плату у 2010. години истражује Радио-телевизија Србије.

Сваки пети радник у Србији запослен је у јавном сектору. Пола милиона радника у администрацији, просвети, здравству, јавним државним и локалним предузећима, у просеку, зарађују по 38.416 динара.

Толико ће примати и у наредних 14 месеци. Зараде ће бити замрзнуте, али ће практично мање вредети јер цене неће мировати.

"Биће замрзнуте плате и пензије, али и плате у јавном сектору. Приватни сектор је и ове године забележлио раст зараде. Увек постоје победници и губитници. Овог пута, губитник је држава, тј. они који зависе од државе, али зато ће неко и да добије, а то је привреда. Кад привреда добије, добићемо сви ми заједно", рекла је министарка финансија Диана Драгутиновић.

Приватни послодавци не деле мишљење да ће покретање привреде следеће године утицати и на плате запослених у приватном сектору. За то је, кажу, потребан већи раст од 1,5 одсто, колико се прогнозира за 2010. годину.

"Раст од 1,5 одсто биће употребљен можда за неке друге ствари, можда за развој. Не заборавите да смо последњих годину дана каснили у развоју, тако да не верујем да ће се  тај раст аутоматски прелити у плате", рекао је председник Српске асоцијације менаџера Слободан Вучићевић. 

Боље радити за државу  

Статистика, ипак, показује да се и поред замрзавања зарада више исплати радити за државу. Милион и 300 хиљада радника у приватном сектору прима плату од око 31.000 динара, 7.000 мање од просека у јавном сектору. Најмању плату имају текстилци, а највећу банкари.

"Сигурно је да ће успешни део привреде, следеће године бити у ситуацији да повећа плате за оне кадрове који су потребни. С друге стране, они који ће и даље сносити последице кризе и који ће бити и даље у губитку, код њих је извесно да ће плате бити мање и да ће бити отпуштања", рекао је председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић. 

Било да журе на посао у јавном или приватном сектору, са оним што месечно зараде, наши грађани не могу да покрију издатке за домаћинство од 40.000 динара.

Којом брзином ће се то променити, зависи од Владе колико ће брзо да спроведе реформе и колико ће се наша економија прилагодити пославању после кризе.