Регион фокусиран на резање дефицита, јавног дуга...

Представљајући план фискалне консолидације Црне Горе који ће се ускоро наћи у парламенту, министар финансија те земље Дарко Радуновић је подсетио да је дефицит буџета на крају 2016. године износио 3,4 одсто бруто домаћег производа (БДП), а да се јавни дуг попео на 67,5 процената БДП-а због чега је направљен санациони план.

Како је објаснио, тај план је вредан 126,9 милиона евра, односно око 3,2 посто БДП-а, а обухвата мере попут повећања акциза на минерална уља, јачање фискалне дисциплине кроз редовну наплату пореских потраживања, репрограм заосталог пореског дуга, укидање појединих пореских изузетака, итд.

Радуновић је на шестом Самиту министара финансија, гувернера и директора пореских управа региона у Бечићима, рекао да Црна Гора очекује да ће од 2020. године ући у зону буџетског суфицита.

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија је рекао да у финансијском сектору Српска има узлазни тренд, као и благи пад јавног дуга, али да имају највећи проблем са јавним предузећима.

"Кључно питање и највећи неуспех јесте стање у јавним предузећима. Ту нисмо направили оно што смо очекивали", навео је Тегелтија.

Истакао је да није заговорник приватизације јавних предузећа, а поготово у неким областима, али да јесте за апсолутно професионално управљање.

Министар РС је додао да се највише одмакло са реструктирањем Жељезнице РС, које је поодмаклој фази.

"Када год хоћете да завршите реструктирање у неком предузећу добијете отпор", рекао је Тегелтија додајући да је слична ситуација и у земљама у окружењу.

Министарка финансија Федерације БиХ Јелка Милићевић је навела да су у протекле две године били фокусирани на реформе и да су постигли изузетне резултате.

"Прошле године смо имали укупне приходе од 3,8 милиона, што је повећање од 6,3 одсто. Приходи од пореза су били већи за 3,3 милиона односно 5,9 одсто", рекла је Милићевићева.

Како је додала, такав тренд је настављен и у 2017. када је, такође, забележено повећање прихода.

"Суфицит Федерације у 2016. је износио 150 милона, а у прва три месеца ове године 90 милиона. Имамо и тенденцију смањења дуга. Укупно задужење је 34 одсто БДП-а, или 2,6 милијарди евра спољног дуга и 0,6 милијарди унутрашњег", навела је Милићевићева.

Министар финансија Србије Душан Вујовић рекао је да је у буџету Србије 600 милиона евра више од планираног, а на питање да ли ће остати у влади рекао је да су разговори почели, али да он још није контактиран. 

Косовски министар финансија Авдулах Хоти је рекао да су јавне набавке главни извор корпуције на Косову.

Хоти је указао да у региону треба више да се ради на усклађивању пореских политика између држава, а посебно када је реч о акцизама.

Истакао је да сви у региону теже достизању еворпских стандарда и да зато треба додатно да унапређују сарадњу, јер она има потенцијал за много већи развој.

Заменик министра финансија Албаније Ерјон Луци је оценио да је јако тешко одржати замајац реформи и да све државе у региону треба да појачају капацитете јавне управе.

Указао је да спољни утицаји, као мере ФЕД-а, утичу на Албанију, као и на Србију, због могућности да глобане каматне стопе изврше притисак на наше јавне дугове.

Директор корпоративних послова и комуникација у компанији ЈТИ за Западни Балкан Горан Пекез је рекао да је та индустрија важан фактор стабилности фискалних система, али под условом да акцизе буду предвидиве и креиране тако да се узима у обзир куповна моћ становништва.

"Све земље кандидати за приступање ЕУ у региону тренутно имају акцизне календаре, али не иду све постепено и једнаким темпом ка акцизном минимуму који се примењује у ЕУ. На пример, док је тренутна минимална акциза у Македонији 33 евра на 1.000 комада, у Србији и у Црној Гори она износи 54 евра на 1.000 цигарета, а у БиХ чак 62 евра на 1.000 цигарета", навео је Пекез.

Додао је да истовремено владе појачавају напоре против кријумчарења и сиве економије уопште, на тај начин омогућавајући да се прикупе планирани приходи.