Самит у Бечићима: Слични економски проблеми земаља региона

Александар Влаховић је у Бечићима на Самиту министара финансија, гувернера и директора пореских управа региона казао да је Србија успела да стабилизује јавне финансије.

"Смањен је фискални дефицит са шест на 1,4 одсто, а спољнотрговински дефицит је три пута мањи него 2012. године", рекао је Влаховић и додао да у Србији предстоји реструктурирање јавног сектора.

Гувернер Народне банке Македоније Димитар Богов рекао је да би економски раст те земље био бржи да су стабилније политичке прилике.

"Планирали смо да раст ове године буде четири одсто, али после формирања нове владе пројекције су да ће бити 2,5 одсто", рекао је он и подсетио да је прошле године раст био 3,8 одсто и да је 50 одсто робе за извоз обезбеђено захваљујући новим капацитетима фабрика у ауто-индустрији.

Истакао је да је криза у Македонији смањила потрошњу и инвестиције.

"У првом кварталу ове године није било раста БДП-а, што значи да је због кризе економског раста узет порез", рекао је Богов.

Вицегувернер централне банке Косова Фефми Мехмети рекао је да у многим земљама лоши кредити премашују удео од 20 одсто у укупним кредитима, а на Косову 4,3 одсто.

Навео је да је ефективна каматна стопа на кредите сада седам одсто, а прошле године је била 7,45 одсто.

Мехмети је истакао да је јавни дуг на Косову законом ограничен на 40 одсто БДП-а, а да је сада реално много мањи.

"Ове године очекујемо привредни раст од 3,7 одсто, а прошле године био је 3,4 одсто", рекао је Мехмети и додао да се на Косову стимулишу мала и средња предузећа која су значајни извозници, како би се смањио спољнотрговински дефицит.

Према његовим речима, власт на Косову предузима мере да се спречи увоз робе која се произведи на домаћем тржишту.

Гувернер централне банке Албаније Гент Сејко истакао је да у тој земљи расту кредити у локалној валути, али је и даље висок степен евризације, односно 75 одсто трговинских трансакција је у европској валути.

Он је рекао да је за Албанију пожељна стопа привредног раста од пет одсто.

"Кредит ММФ-а користимо да бисмо смањили јавни дуг у наредних десет година са садашњих 72 одсто на 60 одсто", рекао је Сејко.

Гувернер централне банке Босне и Херцеговине Сенад Софтић рекао је да је прошле године стопа привредног раста у БиХ била 2,65 одсто, а да је незапосленост износила 25,4 одсто.

"Ненаплативи кредити имају удео од 11,8 одсто, а каматне стопе су најниже у последњих четири-пет година", рекао је Софтић.

На питање каква су искуства земаља региона у сарадњи са ММФ-ом, Софтић је рекао да би БиХ била у лошијој позицији да нема програм са том међународном финансијском институцијом.

"Од пореских прихода БиХ прво плаћа редовне унутрашње обавезе, затим инострани дуг, а оно што преостане користи за инвестиције, што је мало и зато је важан новац ММФ-а", оценио је Софтић.

Гувернер Народне банке Хрватске Борис Вујчић рекао је да та држава последњих година није имала аранжман са ММФ-ом.

На питање кад ће Хрватска увести евро, он је рекао да би од тога била већа корист него што би били трошкови, јер чим се смањи ризик курса, падају и камате.

Додао је да би свака земља требало да размисли и да не иде пречицом ако може редовним путем да уђе у еврозону.

Гувернер Централне банке Црне Горе Радоје Жугић казао је да је та држава увела евро иако још није чланица ЕУ зато што је имала високу инфлацију, другу на свету, због слабости домаће валуте.

"Увођење евра било је магнет за привлачење страних инвестиција", рекао је Жугић.