Лидери Г20 за подршку привреди

Учесници самита сложили су се да је потребно предузети буџетске и монетарне мере које би подржавале раст светске привреде, а према нацрту завршеног документа једна од предвиђених мера је и смањење каматних стопа.

Самит у Вашингтону први је тог формата од скупа у Бретон-Вудсу 1944. године, на којем су ударени темељи послератне светске економије.

У националном музеју градитељства у Вашингтону окупили су се представници земаља које чине 85 одсто светске економије.

Уз седам индустријски најразвијенијих држава, скупу први пут равноправно присуствују лидери нових економских џинова, Русије, Кине, Индије и Бразила,  Саудијске Арабије, лидери Мексика, Аргентине, Аустралије, Турске, Јужне Африке, представници Уједињених нација и светских финансијских институција.

Током петочасовног састанка иза затворених врата, светски моћници покушавају да се договоре о стратегији за сузбијање најгоре финансијске кризе од 30.тих година прошлог века.

 Домаћин самита, Џорџ Буш, уздржани је оптимиста. Каже да проблем није настао преко ноћи, па не може ни да се реши преко ноћи.

" Задовољан сам постигнутим напретком и предлозима изнетим у дискусији који треба да спрече да се оваква криза понови. Радује ме што су лидери потврдили да стоје иза принципа отвореног тржишта и слободне трговине. Међутим, једна од опасности ове кризе јесте то што неке земље почињу да примењују протекционистичке мере. Очигледно, криза није окончана. Пред нама је још много посла", каже Буш.

Француски председник Саркози сматра да је самит прилика за постављање капитализма на нове темеље.

Британски премијер позива на реформу 60 година старог монетарног система, снижавање каматних стопа и стимулативне фискалне мере.

Канцеларка Немачке, најмоћније европске економије која је запала у рецесију, очекује консензус око 50 мера, чија се примена очекује до марта 2009. године.

"Финансијски самит усвојиће акциони план како би се показало да међународна заједница има капацитет да делује. Постоји снажна воља да се осигура да се оваква криза не понови и да се што пре оживи светска економија", каже Ангела Меркел.

Самиту присуствују и саветници новоизабраног америчког председника Барака Обаме, бивши државни секретар Медлин Олбрајт и конгресмен Џими Лич.

Јапан нуди 100 милијарди долара Међународном монетарном фонду за помоћ замљама у развоју.

Расправа  конгресмена

Ове недеље настављена је нестабилност на тржиштима а стопа незапослености достигла је највиши ниво од 11. септембра 2001. Већ десет месеци расте незапосленост, око милион и 200 хиљада људи остало је без радних места, највише у аутоиндустрији.

У америчком Конгресу већ данима траје жестока расправа око помоћи посрнулим финансијским институцијама.

Конгресмени траже детаље о огромним приходима инвеститора, који су зарадили милијарде долара улажући на берзама током кредитне кризе.

Упозорења на опасности од рецесије

Представници земаља у успону су, међутим, упозорили да има још мало времена да се спречи већа економска штета од кризе на кредитном тржишту која је почела пре 17 месеци.

"Уколико не предузмемо брзу акцију, рескирамно да уђемо у депресију", изјавио је бразилски министар финансија Гвидо Мантега.

Представник Индије Монтек Синг Алувалиа је, пак, указао на потребу да земље у успону убризгају велике суме државноиг новца у своје економије.

"Ако смо суочени са најозбиљнијом кризом у светској економији од времена Велике депресије, морамо да предузмемо много неортодоксних и неуобичајених корака", рекао је он.

Представници Кине, Јужне Кореје и Јапана су на самиту саопштили да разматрају разне кораке, укључујући размену валута, којима би ојачали регионалну одбрану од глобалне финансијске кризе.

Европски лидери су, пак, у изјавама пред полазак у Вашингтон, оценили да све дубља финансијска криза показује зашто су неопходна строжија тржишна правила да се заузда либерални капитализам.

Најдаље је отишао британски премијер Гордон Браун, који је позвао на реформу 60 година старог монетарног система, названог системом из Бретон вудса, по месту где је уставнолвјен, како би се изашло у сусрет новој глобалној економији, у којој се "капитал креће брзином муње преко граница".

О значају земаља учесница говори и податак да земље из те групе представљају 85 одсто светске економије.

Чавес: Губљење времена

Председник Венецуеле Уго Чавес оценио је да је самит светских лидера у Вашингтону губљење времена јер на њему нису заступљене сиромашне земље, већ само оне које су и допринеле настанку кризе.

"Заиста, не знам шта ће они урадити у Вашингтону, али треба кривити домаћина. Само ће без везе трошити њихово време", прокоментарисао је Чавес сусрет 20 најразвијенијих земаља у Вашингтону.

Председник Венецуеле најавио је да планира да сазове састанак лидера малих и неразвијених држава, који ће бити нека врста алтернативе састанку који се сутра и прекосутра одржава у Вашингтону.