Шта све утиче на раст плата

За ову годину премијер Александар Вучић је најавио раст просечних плата за скоро 10 одсто. То, кажу економисти, јесте амбициозно, али не и нереално имајући у виду тренд. Просечна зарада пре две године била је 44.432 а прошлогодишња 46.097. Текућа година почела је боље него 2016. година, па је тако априлска зарада за 3.000 виша од јануарске.

"Kључни фактори за раст плата су продуктивност рада, очекивана стопа привредног раста, значи кретање профита у неком дужем временском периоду и очекивања по питању инфлација јер увек пораст плата мора да укалкулише и неки очекивани раст инфлације да би био реално одржив", објашњава економиста Зоран Грубишић.

Декан Београдске Банкарске академије Хасан Ханић наводи да би раст од четири до пет одсто био довољно велики да обезбеди раст животног стандарда, а да то онда може да утиче и на повећање плата.

"Ако је хоризонт од годину дана у питању, онда би раст од четири до пет одсто био сасвим довољно велики да обезбеди раст животног стандарда становништва и што је јако важно да обезбеди пораст потрошње, која онда гура производњу – и то омогућава ново запошљавање и да се у маси плате повећају за много већи износ када је реч о зарадама по једном запосленом", објашњава Ханић.

Подршка малим и средњим предузећима одразиће се и на веће зараде. На руку иде и податак да су грађани шест пута више заинтересовани за покретање сопственог посла у поређењу са претходном годином. За бесповратна средства Развојне агенције Србије за започињање сопственог бизниса конкурисало је више од 1.200 потенцијалних предузетника, док је прошле године забележено свега 198 пријава.

Економиста Грубишић наводи пример ИТ сектора, који је, каже, врло перспективан. Ситуација на тржишту рада је повољна, јер су ИТ инжењери изузетно тражени.

"Ту је важан однос између тражње и понуде на тржишту рада која дефинише плате и порез на плате. Прво бих рекао ИТ сектор, па неки други сектори финансијске услуге... То је оно што већ неколико година важи као перспективан сектор", наводи Грубишић.

И наравно за више посла и веће плате пресудни су стабилност и предвидљивост. То је оно што траже сви – од домаћих до страних инвеститора.

"Ризик државе је знатно нижи, инфлација је под контролом, цене су дакле стабилне, неизвесност за пословне људе знатно мања него раније а то делује подстицајно на инвестициону активност како домаћих тако и иностраних инвеститора, а то је једини начин да обезбедимо снажније запошљавање нових и повећамо примања у земљи", објашњава Ханић.

У јавном сектору запослено је око 700.000 радника и за ову годину о повећању плата предстоје преговори са Међународним монетарним фондом. И према ранијим најавама, то повећање би могло да буде 10 одсто.