Нема системских мера за подстицај друштвено одговорног понашања

Док "Агрокор" трчи трку за опстанак, радници компанија у његовом саставу и ове године трчали су на Београдском маратону, значајном симболу главног града и важном догађају за Београђане и њихове госте.

"Заједно смо се окупили, загревали, заједно смо кренули, трчали смо неких 100 метара, а онда је свако за себе трчао за што бољи резултат", каже месар у "Идеи" Душан Мирило.

Што бољи пословни резултат циљ је и сваке компаније. Оне најуспешније труде се да, поред профита, штите своје запослене и учине нешто за заједницу у којој послују.

"Део  наше пословне стратегије је да улажемо у ширу друштвену заједницу, децу, младе, културу, образовање. Посебно је била велика новогодишња кампања, више од 8.000 пакетића за децу без родитеља, обухватило је целу Србију. Оно на шта смо посебно поносни је што смо спонзори Београдског маратона већ четири године", напомиње Јелена Кнежевић Влаховић, извршна директорка за трејдин и категори менаџмент "Меркатора С".

Већ десет година, ПКС награђује друштвено одговорна предузећа. Ове године од пријављених 50, тринаест компанија освојило је награду.

"За мале је то већи проблем јер они немају капацитета да се посвете искључиво томе. Међутим, ми подржавамо те мале, подстичемо их да се пријаве за награду тако што им објашњавамо који пројекат да пријаве, да реализују. Знамо да немају да одвоје човека који би се само тиме бавио али на било који начин, па макар кроз акцију 'Чеп за хендикеп' не треба им много средстава да би били друштвено одговорни", истиче Сања Бунић, руководилац центра за квалитет и друштвену одговорност ПКС.

У ЕУ то више није питање добровољности већ обавеза. Компаније имају посебне секторе који доносе стратегије друштвене одговорности и уз финансијске, обавезни су да достављају и извештаје о реализованим акцијама. У Србији, кажу познаваоци, нема системских мера које подстичу друштвену одговорност компанија.

"За почетак није толико пресудно да се направе посебене мере, колико је важно да се држава потруди да се већ постојећи закони имплементирају. Ако имате фирму која не плаћа доприносе запосленима и која због тога ни на који начин не сноси санкције, чак напротив, држава преузме те обавезе, то је не само лоша порука другим компанијама него оне који се понашају друштвено одговорно, плаћају порезе, доприносе ставља у неповољан пложај", указује Невен Мариновић, извршни директор Форума за Одговорно пословање.

Важно је поставити правила и за стране компаније. У ЕУ иста правила важе за све. Кључно питање је, кажу стручњаци, какав економски амбијент држава ствара и чиме жели да привуче инвеститора - тиме што нема строге законе за заштиту радника или на пример екологије или ће се промовисати на другачији, одговорнији начин.