Задруге се враћају у села

Србија је на крају 2015. године, после скоро две деценије чекања, добила нови закон о задругама, али овај пропис није унео велике промене у српско задругарство. Непуних годину и по од његовог усвајања промене су биле козметичке. Та слика би ускоро могла да се промени. Наиме, из Владе најављују да ће у наредне три године у 500 великих села бити формирано 500 задруга.

Пре готово четири године Ариљац Божо Јоковић увидео је значај задругарства. Са пријатељем има 10 хектара под малинама, али жели и више. Зато се удружио са више од 100 пољопривредника из завичаја.

"Задруге морају бити носиоци производње као некада, иначе нема нам будућности. Ово је задругарство, ово је једна задруга малинара, ми смо дошли у једну критичну фазу по малинарство ако се то нешто не буде променило доћићемо у једну незавидну ситуацију", каже Божо Јоковић, из "Агро еко воћа" у Ариљу.

И самостални пољопривредни произвођачи у Златиборском округу свесни су шта су све изгубили гашењем задруга.

"Нема помака у селу без задруга, док су биле старе задруге село је живело сад кад су нестале те задруге село је замрло", каже Драган Крстонић, пољопривредник из Милићевог села.

Да њиве, пашњаци, воћњаци поново оживе у наредне три године у 500 великих села у Србији требало би да буде формирано 500 задруга. Држава највљује помоћ до 50.000 евра.

"Објединиће се 10, 20, 30 домаћина, даће онолико новца колио имају. Паре нису намењене за задруге са постојећим дуговима за неисплаћене плате. Искључиво их дајемо постојећим и новим за куповину опреме, оним који се баве воћарством а треба им хладњача, добиће хладњачу", каже Милан Кркобабић, министар без портфеља задужен за регионални развој.

Само удружени, тврде стручњаци, земљорадници смањују трошкове, повећавају приносе и остварују сигуран пласман производа. Ипак, постоје и неки предуслови.

"Ви морате пре свега створити економску заинтересованост. Уколио ових иницијалних 50.000 евра буде уз додатна средства свих задругара и могло би се ићи на формирање задруга", каже Милан Простран, агроекономски аналитичар.

Средства пре свега, саветују, треба да буду усмерена ка најмање развијеним селима.

"Ми знамо да је југ и исток девастиран, ја бих пре свега ишао на формирање тих задруга. Он би морао бити дугорочнији, не би смео да се ослони на један мандат Владе или на једну годину за коју су обезбеђена средства, то би морао бити процес барем пет до десет година да би се тих 500 задруга једног дана формирале", каже Простран.

Од задружних савеза Србије и Војводине очекује се помоћ како иницијатива не би остала мртво слово на папиру. Почетком маја пољопривредници ће моћи да се пријављују, а конкурс ће трајати до 1. октобра.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.