Пругом до Луке Бар

Тендер за куповину већинског пакета акција Луке Бар је у току. Црна Гора поред луке нуди и концесију за 150 километара пруге. Србија је заинтересована за учешће на оба тендера и за обједињавање железничког коридора са луком, како би касније томе придодала и путну инфраструктуру, кажу у Министартсву за инфраструктуру.

Сличну идеју изнео је и министар Млађан Динкић, приликом недавне посете Подгорици. Црна Гора, међутим, тражи да купци искључиво буду компаније, а не јавна предузећа чији је оснивач држава Србија.

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић каже да је у дугорчном интересу Србије да купи Луку Бар и да су, сходно томе, путни и пружни коридор од Београда до Бара, заједно се луком, неодвојив пакет.

"Очекујем да ће веома брзо код премијера бити организован састанак најавећих српских привредника, који би формирали конзорцијум који би кокурисао за куповину Луке бар. У куповину луке српски приврденици ће ићи уз помоћ државе. Руска страна је заинтресована за пругу и ту ће учествовати у њеној рехабилитацији", каже министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић.

Профитабилан посао на дуже стазе

У економском институту кажу да се на краћи рок овај посао не исплати, али да улагањем у луку и у пругу, Србија добија високопрофитабилни посао на дуже стазе.

Дејан Ерић, из Инсититут за економске науке, сматра да би улагањем у пругу и проширивањем Луке Бар за веће терете, Србија добила претоварне капацитете који би кроз само неколико година постали изузтено профитабилини.

"Да не говорим колико би то значило за развој путног коридора и за укупан развој западне и јужне Србије. Ово је шанса која се јаваља једампут и не испуста се", наводи Ерић.

Неколико компанија које важе за водеће извознике у Србији, попут "Делте", "Тетрапака", "Ист поинта" и "Тигра", за сада не показују интересовање за учешће у том послу. Неки извозници тврде да своју робу много јефтиније пласирају преко других лука, пре свега преко Констанце у Румунији.