Како до јефтиних станова у паметним зградама?

Рачуница каже – просечна трочлана породица са приходом од 60.000 динара може да издвоји око 80 евра месечно за становање и комуналије. Енергетски ефикасна зграда омогућила би да већи део новца иде за плаћање кредита. Стамбена задруга била би власник станова док их станари после 30-годишњег кредита не исплате. Где се крије та уштеда?

"Енергетском ефикасношћу, заобилажењем приватног инвеститора, повољностима при добијању земљишта за градњу и повољностима при кредитирању и ослобађањем или редуковањем пореза на становање, мислимо да је могуће смањити трошкове становања за преко 50 одсто", каже архитекта из ГИ "Ко гради град" Предраг Милић.

Направили су и обрачун трошкова изградње стана од 40 метара квадратних. Они који немају новац за почетну инвестицију могли би да раде на изградњи.

А зашто су сада цене квадрата вишеструко веће? Стручњаци тврде да у зависности од зоне, квалитета, структуре и изгледа зграде, цена бруто градње стамбеног квадрата у Србији иде од 350 дo 700 евра по квадратном метру. Ипак, градња није најскупљи део стана.

"То не укључује комунално уређење, прикључке за воду, канализацију, струју и грејање, као ни градско грађевинско земљиште. Кад се ти други параметри додају на цену стана, они увек превазилазе цену изградње. Зна да буде и до 700 евра по квадратном метру", истиче Горан Родић из Привредне коморе грађевинске индустрије Србије.

На то инвеститор додаје и свој профит. Ар грађевинског земљишта и таксе за његово коришћење додатно увећавају цену стана.

Не сме се заборавити да на цену стамбеног квадрата зграде утиче и цена градског грађевинског земљишта која, у зависности од зоне у Београду, кошта од 700 евра па до 50.000 евра у екстра зони.

Пројекат "Паметнија зграда" поред економске и енергетске захтева и социјалну ефикасност. Станари би, према потребама и договору, заједничке просторије користили за разноврсне намене: вртић, локал, производњу или неки заједнички рад. У Холандији постоји сличан метод непрофитне стамбене градње.