Од малињака до брикета за огрев

Тоне и тоне остатака, орезина из малињака, иначе обновљивог извора енергије, сваког пролећа и јесени у ужичком крају заврши на исти начин. 

Љиљана Миросавић из Карана каже да се остаци секу, сакупе се и пале. 

"До сада смо бацали у јаруге и палили. Ништа се није користило", испричала је Нада Лучић из села Рибашевина.

Уз идеју Драгојла Божића, прошлогодишњег победника најпре националног а потом и регионалног Форума за зелене идеје, орезине малине, овог пролећа, искоришћене су на прави начин.

"Наша идеја је да отпад који се код нас ствара – орезина од малине, употребимо тако што ћемо га користити када му је време, а то је зими", каже Драгојло Божић из Ужица.

Драгица Рељановић из Фондације "Траг" рекла је да тај отпад не завршава као паљевина, већ се од њега прави брикети и на тај начин се смањује коришћење шума као ресурса, као огревне сировине.

Тренутно у сеоском домаћинству Лучића, које је сувласник у производњи – прикупљају, сецкају и мељу орезине од малина, али је то тек једна од могућности за брикете и добијање топлотне енергије.

"Осим малине, ту је орезина од купине, све грање настало од орезивања воћњака, винове лозе, оно што остаје од шаше од кукуруза – и од тога може да се произведе и агробрикет и агропелет", каже Драгојло Божић.

И мада сировине има на сваком кораку територије Златиборског округа, за сада су ограничени на села у Лужничкој долини покрај Ужица.

Момчило Лучић из Рибашевине каже да је то круг од 10 километара. "Свуда има доста малињака. Цена горива диктира у овом моменту наше кретање", рекао је Лучић.

До интензивне производње, која почиње по завршетку пролећног а потом и јесењег орезивања малина, прикупљају расуту сировину, спремају складиште за сушење биомасе и за ову годину планирају 100 тона брикета од одбаченог, и до сада, у воћњацима спаљиваног органског отпада.