Европски кредити за социјално предузетништво

Што су људи сиромашнији, то су поштенији и бољи клијенти. Такво искуство је стекао нобеловац Мухамед Јунуз, који је пре десетак година први покренуо концепт микрокредитирања у свету. Данас су у Србији водећи људи из Европске техничке мреже, који су пренели искуства али и новац за социјално предузетништво.

"Пола милиона људи само у Белгији који немају приступ банкарским кредитима користи могућност социјалног предузетништва. Пласирано је 2,5 милијарди евра по читавој Европи. Сарадња са вашом Народном банком је одлична генерално, али покренули смо иницијативу како би кроз нови закон дошло више новца за те категорије становништва", каже Хорхе Рамирез Пуерто.

У Србији послује неколико микрофинансијских институција које позајмљују новац на две године у висини од 500 до 5.000 евра.

"Ми смо до сада пласирали 13 милиона евра кредита широм руралног дела Србије како кроз социјално предузетништво тако и кроз микрокредите. Ако би се закон унапредио, мислим да је потенцијал за Србију преко 100 милиона евра, јер има много људи који немају приступ банкама", каже Керолајн Циликунас из Агро-инвест микрофинансијских институција. 

Пракса неколико европских земаља, међу којима и наше, јесте да се средства за социјално предузетништво пласирају искључиво преко банака које не сносе никакав ризик за такве позајмице, а наплаћују марже. 

"У Италији је много рањивих категорија становништва као што су млади, они који први пут покрећу посао или сиромашни људи без икакве кредитне историје, па ни шансе да добију банкарску позајмицу. Ту смо ми да кроз асистенцију обезбедимо техничку помоћ за израду бизнис плана и праћења како напредује посао и новац који је позајмљен у сврхе социјалне инклузије", каже секретар Микрофинансијске мреже ЕУ Корадо Ферети.

Марија Доичију из организације "Евром консултанси" каже да су у Бугарској и Румунији микрофинансијске институције основане како би се привукао новац из Европске уније.

"Банке кроз класичне кредите саме прикупљају депозите и кредитирају клијенте. Код социјалног предузетништва то раде недепозитне институције које брину о свему па им банке фактички нису ни потребне", каже она.

Сан сваког социјалног предузетника је да једног дана постане банкарски клијент. То је могуће у барем 50 одсто случајева код социјалног предузетништва, за разлику од почетника код банке где успе сваки десети клијент.