Две трећине кућа у Србији немају изолацију

У Пироту, који је обухваћен пројектом, унапредили су грејање из Топлане па и град и домаћинства већ бележе уштеде на енергији. Од ове године имају и локални фонд енергетске ефикасности па ће грађанима помоћи да изолују станове.

"Мислим да су фасаде у нашем граду у веома лошем стању, да су зграде доста енергетски неефикасне. Позивамо, како људе који живе у зградама, тако и људе у индивидуалним кућама, да промене прозоре, фасаде и изворе енергије. За ову годину смо обезбедили негде око 15 милиона динара за фонд енергетске ефикасности", рекао је градоначелник Пирота Владан Васић.

Србија се на путу ка чланству у Европској унији обавезала да ће годишње потрошњу енергије смањивати један одсто. А мере енергетске ефикасности су велика подршка да се то постигне.

"Значај уштеде енергије у свим сегментима па и грађевини је неспоран. Европа има концепт да штеди енергију у том сектору где је потрошња негде 40 одсто од укупне потрошње енергије", истиче помоћник министра енергетике Милош Бањац.

У складу са европским директивама и наша земља је покренула план обнове државних институција јер су велики потрошачи енергије.

"То је процес јер реконструкција тих објеката мора да иде у неколико фаза и она ће сигурно трајати јер енергетска ефикасност није само зградарство и грађевински радови, већ су и машински радови, расвета, управљање отпадом", указује Александра Томић, председница скупштинског Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику.

Уз подршку немачке Организације за међународну сарадњу (ГИЗ), наша земља је израдила и Националну типологију стамбених зграда, уведени су енергетски пасоши и направљен њихов централни регистар, а 1.600 инжењера добило је лиценце енергетског менаџера.

"Најважнији резултат деветогодишњег рада је што се Србија позиционира као лидер у области енергетске ефикасности у зградама у региону Западног Балкана. Настављамо сарадњу на нашем новом пројекту – Енергетска ефикасност са фокусом на школе и обданишта", каже вођа пројектног тима ГИЗ-а Рената Шиндлбек.

Јирген Шмит, први секретар Амбасаде Немачке у Београду, каже да то није немачки већ српски пројекат побољшања енергетске ефикасности, а да Немачка само пружа подршку. То нам је важно да кажемо јер идеја није била наша, већ само помажемо да се ваше идеје остваре, рекао је Шмит.

У Србији 1.500 зграда већ има енергетске пасоше па штеде енергију. Али забрињавајуће је што је две трећине кућа и даље без изолације, а неке су и без фасаде.