Грађани Србије поново штеде у банкама

После повлачења милијарду евра штедње у последњем кварталу прошле године, поверење грађана у банке је потпуно враћено, па сада на штедним рачунима физичка лица имају 5,3 милијарде евра и 10,6 милијарди динара.

Пред недељу штедње очи клијената поново су упрте у каматне стопе јер су оне на орочене улоге изнад седам одсто.

У ситуацији када је основна камата на евро у Европи на историјски ниском нивоу, то је разлог зашто ће већ за пар месеци штедња у Србији бити иста као пре светске економске кризе.

Извршни директор "Алфа банке" Зоран Стојаковић каже да ће у Србији доћи да пада камата.

"Камате у Грчкој су два одсто годишње, у Румунији три, а у Хрватској пет одсто годишње. Камате у Србији су изузетак у овом делу Европе и стабилизација ће довести и до пада камата", објаснио је Стојаковић.

Превазиђена криза поверења

У Комерцијалној банци је прираст штедње био 120 милиона евра. Директор Горан Милићевић каже да сада има услова за оне који имају средства да остваре прилив.

"Криза поверења је превазиђена и то је јако добро, а с друге стране економске кризе, они који имају средства могу да остваре прилив. То је каматни прилив", рекао је Милићевић.

Банке због конкуренције подижу камате иако то има и лоше стране. На сто прикупљених евра штедње, банке одвајају 40 евра на рачун Народне банке, за шта не добијају камату.

Преосталих 60 евра оне морају да оплоде и врате штедиши са каматом од седам одсто годишње. То значи да уколико желе профит, морају такав новац да пласирају са каматом која не може бити мања од 13 одсто годишње. То је и разлог зашто све више странаца штеди код нас.

У Народној банци тврде да камате на штедњу тренутно немају резона, али да су домаћи извори новца најдрагоценији.

Снежана Маџаревић из НБС истиче значај домаћих извора финансирања који утичу на стабилност валуте.

"Наравно да је важно имати домаће изворе финансирања јер они утичу на стабилност домаће валуте и на стабилност финансијског система", рекла је Маџаревић.

Монетарне власти би волеле да динарска штедња буде већа јер она чини тек два процента укупне штедње, мада је јасно да је већ неколико година исплативија штедња у динарима него у еврима.