Сточари забринути због конкуренције из Европе

После две и по године примене, укинуте су увозне таксе за млеко, уведене као заштитна мера у периоду када је тржиште било преплављено јефтиним млеком из Европе. Србија је искористила максимални период примене те царинске заштите, према Споразуму о стабилизацији и придруживању, и мада у последњих неколико месеци цена млека у Европи расте, домаћи сточари страхују јер су у тржишној утакмици са европским фармерима у много неповољнијем положају.

Док стручњаци оцењују да је још рано говорити о последицама укидања прелевмана, произвођачи као да немају дилему - нити ће бити лако, ни јефтино, јер европски стандард предвиђа само млеко екстра квалитета и знатне инвестиције, а велика разлика у субвенцинисању европских и српских сточара, тржишну утакмицу већ на почетку чини неравноправном.

"То указује на мању цену, сигурно, прича се да неће бити, али хоће, сто посто. Ми смо дали максимум, не знамо шта више. Све је скупо, ђубриво скупо, а мора да се одржи", каже Дамјан Рођевић,  пољопривредник из Дубнице код Нове Вароши.

Пољопривредник из Беле Земље Радован Стојановић каже да, кад се узме у обзир колике су фарме на западу и каквом механизацијом они раде, домаћи произвођачи њима не могу ни на који начин да конкуришу, осим квалитетом. 

"Да бисте постигли квалитет, ви морате да унапредите своју производњу, а то не можете без цене. Све вуче једно друго", каже он.

У златиборском крају млеко се плаћа од 20 до 40 динара по литру, субвенције државе су седам динара, а за уређење тржишта сировог млека важно је да што пре проради и Национална референтна лабораторија. Унапређење квалитета стимулишу и поједини прерађивачи.

"Боримо се да откупимо млеко по квалитету и у укупном откупу имамо негде око 86 посто млека екстра квалитета. Плаћамо пет динара више него остало млеко", каже власник млекаре " Спасојевић", Раде Спасојевић из Бајине Баште.

А удружени Чајетинци, изградњом млекаре настоје да сачувају производњу.

"Да у производњи финалног производа они нађу своје место на тржишту и задовоље, односно, обезбеде своју производњу и обезбеде бар минимум профита како би ту производњу наставили, евентуално проширили и даље се тиме бавили", каже Владимир Бојовић из ПД "Златиборски еко аграр".

Слободан увоз пољопривредних производа из Европске уније пред наше сточаре ставља низ изазова, а држава обећава помоћ. Ипак ће то, по свему судећи, бити и време пресудне одлуке, поготово за мале произвођаче, који због скупог капитала не могу конкурисати европским колегама.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом