Подршка општинама за снажније пословне зоне

Док се у индустријским зонама, попут оне у Инђији, успех мери отварањем нове фабрике, тамо где је још ледина као у Баранди успех је што радови на будућој зони почињу. Кажу да са три инвеститора већ преговарају, а нешто су и сами изградили.

Председник општине Опово Зоран Тасић каже да су у Сакулама већ припремили мини-индустријску зону, где је у завршној фази изградња фабрике и где се очекује отварање првог фебруара.

Биће отворено 70 нових радних места, каже Тасић.

Краљево би да оснажи индустријску зону "Спортски аеродром" и повеже је са оном у околини "Магнохрома", где већ ради десетак фирми.

Међу њима је и једини произвођач лаких спортских авиона у Србији.

"Због природе нашег посла више би нам одговарало да смо у другом делу индустријске зоне, у близини аеродрома, али пословање и у овој зони може да се побољша", сматра Милорад Матић, власник предузећа "Аероист" из Краљева.

Александар Несторовић из Дирекције за изградњу из Краљева најављује пројекат који је, како оцењује, можда најважнији у овој години у Краљеву.

"То је изградња дела северне обилазнице, од самог силаска ка 'Магнохрому' до Кулагића аде. То је обилазница од седам и по километара", каже Несторовић.

Уз прву фазу обилазнице, у том делу града почињу и радови на водоводној и канализационој мрежи, која четири деценије није обнављана.

Од када програм постоји, у радове широм Србије уложено је више од милијарду и по динара.

Државни секретар Министарства привреде Драган Стевановић каже да су у две претходне године успели да реализују или приведу крају око 70 пројеката у 45 локалних самоуправа.

Између осталог, урађено је више од 24 километра енергетских водова, 22 километра водовода и канализације, изграђено шест трафостаница, 13 километара приступних саобраћајница, седам километара гасовода.

Општине које желе да конкуришу идуће године, ове могу да добију средства за израду пројеката.

Зависно од развијености локалне самоуправе, држава ће сносити од 30 до 90 одсто тих трошкова.