Шта кочи младе да покрену сопствени бизнис

Уз приказивање филма "Како започети бизнис у Србији", а у организацији ЛегалАид-а, речено је да се млади у Србији интересују за разне секторе предузетништва, а да као најперспективније виде производњу и прераду хране и ИТ сеткор.

Секретар Заједнице предузетника ПКС Бранислава Симанић рекла је Танјугу да је један од приоритета Сектора за предузетништво ПКС унапређење омладинског предузетништва и да су се зато одазвали позиву да учествују у изради филма о томе како започети сопствени посао у Србији.

"Младе је највише занимало које услуге могу добити у ПКС. Представили смо те услуге у филму - пружамо помоћ у изради бизнис планова, приликом учествовања на сајмовима и изласку на страна тржишта, оранизујем Б2Б састанке, радимо промоције, проверавмо бонитет иностране фирме која може бити потенцијални партнер у Србији и друго", навела је Симанићева.

Каже да ПКС има и Бизнис инфо сервис у оквиру којег млади могу поставити било које питање које их занима и да ће им у року од 48 сати стручне службе ПКС доставити одговор.

"Занимало их је покретање нове службе, а то је служба за заштиту права предузетника, а у случају неправилног и незаконитог рада органа, која први пут креће и која ће значајно унапредити права предузетника", рекла је Симанићева.

Млади највише интересовања показују за разне видове призводње и прераде хране и за ИТ сеткор, али их у намери да се баве пословима кочи недостатак новца, приметила је Симанићева додајући да је држава уз партнерство ПКС покретнула различите програме финансијске подршке, а посебно за старт-ап.

"У 2016. години смо имали доделу првих 116 уговора за започињање сопственог посла, а ускоро се очекује отварање истих програма и за ову годину", навела је Симанићева.

Претходне године у оквиру програма за започињење сопственог посла минимални износ бесповратних средстава био је 300.000 динара, а максималан милион динара, што је 50 одсто од укупне инвестиције, објаснила је Симанићева.

Власник ИТ фирме Никола Цветковић нагласио је да је највећи проблем што су старт-ап фирме углавном без пара због чега се они онда "сами играју бизниса".

"Сви мисле да је главна ствар да имају добро технолошко решење, али много је важније како било које решење може да се прода", сматра Цветковић.

Координатор удужења младих привредника Србији Лазар Лекић је представио активности тог удружења наводећи да се баве, између осталог, едукацијом, информисањем, умрежавњем, подршком у реализацији пројеката, а све у циљу да олакшају младима улазак у бизнис.

Напоменуо је да је учлањење у удружење бесплатно и да се може обавити преко интернета.

Осим државних институција које се појављују у филму, попут Националне службе за запошљавање, Агенције за привредне регистре, Привредне коморе, саговорници су и успешни предузетници који својим примером могу доста да утичу на будуће одлуке људи који су на почетку реализације својих идеја, између осталих Иван Милосављевић власник "Тегла бар" и сувласник "Блазнавца", Никола Цветковић власник ИТ фирме, Александра Ђурашић Тодоровић која је започела призводњу домаће козметике и Љиљана Марковић представница агенције РАРЕИ.