Могу ли предузећа да сакрију дуговања?

Да ли после више деценија долази време чистих рачуна? То је могуће ако се умреже сви подаци о фирмама које од скоро у сваком моменту можете комплетно проверити у Агенцији за привредне регистре. Последњи подаци у регистру садрже 276.000 мера које су изрекли различити државни органи.

"Тај сет укупних података треба да употпуни комплетну слику, да да поред чистих рачуна један билтен пословања у неком погледу финансијског здравља одређене компаније. Када видите једну компанију која има преко 30 изречених, 50 изречених, има и таквих дакле компанија да постоји озбиљан проблем у пословању, док са друге стране постоји тзв. ефективно забрањивање тим компанијама да врше регистрације, заснивају нове пословне односе и то онако како судски или порески орган одреди", објашњава директор АПР-а Звонко Обрадовић.

И док се привредна друштва углавном раздужују и смањују дуг, код физичких лица ситуација је другачија. Дуги рокови отплате и ниске камате допринели су да грађани кроз готовинске кредите и текуће рачуне дугују чак три милијарде евра. Ако се тај дуг употреби за рефинансирање старих потраживања или за потрошњу, онда је то као ход по танком леду.

Грађани кажу да углавном не узимају кредите због високих камата.

Чистим рачунима допринеће и такозвани клиринг чекова и општих задужења које однедавно обавља Кредитни биро.

"То значи да грађани који имају уређене неке обавезе и плаћања, рецимо инфостан, струја, порез и слично могу дати овлашћење својој банци да она може са њиховог рачуна да скида обавезе које доспевају и на тај начин грађани не морају да одлазе на шалтере и чекају да плаћају оно што је њихова уређена обавеза", каже секретар Удружена банака Србије Верољуб Дугалић.

Када се затвори круг сви би волели да троше више од тренутних прихода. Ипак грађани су дупло ревноснији од привреде када је у питању уредност у враћању кредита. Али да нико не би остао ускраћен у ланцу ликвидности потребно је да више зарађујемо.