Седамдесет одсто данских свиња заражено отпорном бактеријом

Две трећине свиња у Данској има ову бактерију која се преноси и на човека. Код људи може изазвати никакве или мање тегобе попут чирева и осипа, али ипак код неких може бити смртоносна или изазвати тешке поремећаје. Лечење је скупо, а најугроженији су фармери. Најновија мутација ове бактерије, ланац ЦЦ 398 шири се попут епидемије.

"Кад ова бактерија постане инвазивна и уђе у крвоток наступа тровање крви које инфицира све виталне органе као што су плућа, срце, срчани залисци, бубрези, па и кости и тада ситуација заиста постаје критична. Тада је ризик од умирања 20 до 25 одсто", објашњава професор доктор Ханс Јерн Колмос, клинички микробиолог Сиданск Универзитета.

Седморо је у Данској умрло у последњих пет година, а сваки фармер који дође у болницу, макар и због прелома ноге, ставља се у изолацију док се не утврди да ли има МРСА. Србија из Данске увози свиње, како за тов, тако и за приплод. У последње две године - 4.750 грла. У Управи за ветерину тврде да су оне безбедне.

"Свиње које су увезене из Данске, прошле су посебне провере здравственог стања како у Данској, тако и у Србији. Увезена грла потичу из стада која имају посебан режим контроле здравственог стања и сертификоване су као СПФ грла", наводе у Управи за ветерину.

На наше питање данском министарству пољопривреде одговорено је да њихове фарме немају обавезу тестирања на МРСА пре извоза, а да за СПФ грла треба да питамо газдинства која су продале свиње да ли су тестиране.

Од нашег министарства нисмо добили списак данских фарми. Српске узгајиваче наш микробиолог саветује – не држите свиње у нехигијенским условима и не кљукајте их антибиотицима.

"Не каже се без разлога да резистенција микроорганизама представља кугу 21. века и да ћемо ми бити суочени са једним проблемом – да бактерије много лакше стичу ту резистенцију него што смо ми у могућности да створимо нове ефикасна средства која ће да их убију", истиче Дејан Крњајић са Катедре за микробиологију Факултета ветеринарске медицине.

Поред поменутих фармера, од МРСА бактерије најугроженији су старији људи и деца. Решава се термичком обрадом меса или потпуним уништавањем свињског фонда, што је до сада урадила једино Норвешка.