Три тренда која ће и 2017. мучити eврозону

Када је реч о политичким неизвесностима, економисткиња глобалног независног удружења сектора бизниса и истраживања Конференс борд Иларија Масели указује на ширење незадовољства садашњим политичким лидерима и несигурност око избора у 2017. у Холандији (март), Француској (мај) и Немачкој (септембар).

На све то, ближи се почетак преговора о изласку Велике Британије из ЕУ који ће отворити многа питања а једно од њих је како ће британска премијерка Тереза Меј обезбедити да компаније а не људи задрже слободу кретања по изласку Британије из ЕУ.

Како је оценила Масели у ауторском тексту за Евроактив, за зону евра Брегзит је више егзистенцијални него економски изазов који намеће питање да ли том блоку треба више или мање интеграције и, ако је одговор више, шта треба да се уради да се то постигне.

Истовремено је мањак поверења готово увек брана економском расту јер наводи компаније да одлажу запошљавање и инвестиционе одлуке.

Недавна истраживања показала су да се политике "чекај да видиш" (шта ће се десити) највише држе најпродуктивније компаније, односно оне које могу највише да изгубе преузимањем ризика.

Зато продужено стање неизвесности може трајно да наштети продуктивности, иновацијама и могућностима за раст чак и најбољих компанија, упозорила је Масели.

Зазирање од слободне трговине и глобализације обележило је 2016. годину а обележиће и 2017, оцењује Масели и подсећа да су гласачи с обе стране Атлантика изразили незадовољство због нових споразума о слободној трговини.

Ту је и предизборно обећање новог америчког председника Доналда Трампа да ће се у првих 100 дана председниковања повући из Транспацифичког партнерства, споразума САД и 11 пацифичких држава које представљају 40 одсто светске економије.

Иако се економисти слажу да слободнија трговина подстиче компаније да буду ефикасније и нуде потрошачима боље производе, тек сада почињу да се увиђају последице по расподелу тих трансформација, посебно по раднике у развијеним економијама.

У Европи, која има релативно отворену економију, изазов је помирити потребу за стимулисањем раста кроз глобализацију и бојазни и незадовољство грађана после две рецесије за осам година.

Истовремено мултинационалне компаније и они који одлучују не могу да занемаре страховања и критике споразума о слободној трговини са Канадом (ЦЕТА) и САД (ТТИП).

Удружење Конференс борд економски раст у зони евра у 2017. прогнозира на 1,4 одсто у поређењу са 1,7 одсто у 2016. и указује да је прва и најистакнутија препрека за убрзавање раста мањак талената.

Како се наводи, удео радно способних Европљана опада из дана у дан, а опада и стопа незапослености.

Међутим, незапосленост у неким земљама, попут Немачке и Холандије, постаје сувише ниска. То за последицу има да је компанијама потребно све више времена да пронађу таленте док се суочавају са све оштријом конкуренцијом да привуку најбоље.

Поред тога, већина извора раста у зони евра остаје слаба, осим домаће потрошње. Будући да се не виде знаци јачања на другим фронтовима (инвестиције или извоз), многи позивају владе да подстакну економије фискалном политиком.

У међувремену, Европска комисија тражи од земаља са снажним фискалним позицијама, а тај позив је посебно усмерен на Немачку, да "отворе новчаник". То се, по свему судећи, неће дестити у 2017.

Приоритет владе Немачке, највеће економије зоне евра и контролора њене финансијске стабилности, јесте још веће смањење дуга како би та земља остала стуб зоне евра. Немачка то ради и како би избегла изненађења од промена у економији због старења популације.

Уз обиље ризика за економски раст, на хоризонту готово да и нема подстицајних фактора који би могли да погурају раст бруто домаћег производа зоне евра у 2017, оценила је Иларија Масели и додала да ће Европа у најбољем случају наставити да се "провлачи", а у најгорем ће се силазна спирала која је мучи убрзати.