Свет клизи ка дужничком ропству

У емисији у продукцији Центра за демократију и помирење у Југоисточној Европи, која се емитује на РТС-у и другим јавним сервисима држава региона, саговорници су навели и да је међународним финансијским институцијама у интересу да одређене државе држе у сталном дужничком ропству.

Оцењено је и да је светска глобална криза у земљама региона била политичко оправдање за задуживање, као и да кредити у швајцарским францима са променљивом каматном стопом, који су оптеретили многе грађане у региону, представљају ништавне, односно обориве уговорне односе.

Економски стручњак из Подгорице Балша Брковић сматра да цео свет иде ка презадужености, која ће, наводи, снаћи све владе, не само ове у региону, будући да је то начин да се њима управља.

Брковић наводи да се савремена економија на неки начин више и не бави производњом вредности, већ производњом фикције, а да је презадуженост једна врста такве фикције.

"Живимо у свету пародија, о чему би људи који су кредите одуживали у швајцарским францима могли причати на један убедљив начин. Једна од пародија је и модерни концепт економије, чија је последица презадуженост", наводи Брковић.

Оцењује и да ће форми презадужености бити све више, те да неће постојати алтернативе, што се показало и на примеру Грчке.

"Верујем, ипак, да Достојевски не би написао макар неке своје романе да није био у дужничком ропству. Понекад се деси да тамо где постоји дар, умеће и генијалност чак и то може бити импулс који ће покренути креативни процес. Али то је оптимистичан поглед на ствари", закључио је Брковић.

Представник Удружења "Франак" из Загреба Горан Алексић наводи да је веома
песимистичан, јер због политике свима у региону прети грчки сценарио.

"Постоји један монструм који се зове политика, а та политика није у јавном и друштвеном интересу, већ постоји сама због себе. Док се том монструму не одреже глава, ми ћемо бити у великој опасности да се дугови слију свима нама на главе", каже Алексић.

"Потребно да се политиком баве људи који желе добро друштву" 

Наводи да је зато потребно да се политиком коначно почну бавити људи који желе добро друштву, јер ће у супротном сви грађани бити у великој опасности.

Говорећи о кредитима у швајцарским францима, Алексић каже да су у Хрватској током претприступних активности и након уласка у ЕУ морале да буду примењене одређене директиве ЕУ које се тичу финансијског пословања банака, али да оне нису важиле за постојеће кредите, којима банке крше хрватске законе.

Реч је, пре свега, о Закону о обвезним односима, који банке већ десет година крше у подручју промене каматних стопа, али и подручју валутне клаузуле швајцарски франак, чиме стварају неравноправност права и обавеза, наводи он.

"Кад пословни субјект уговори такав кредит који ствара очигледну неравноправност права и обавеза, онда је такав уговор ништетан. Тврдим да сви уговори у целом региону са валутном клаузулом швајцарски франак и променљивом каматном стопом ништавни уговорни односи", истакао је он.

Универзитетски професор економских наука из Тузле Кадија Хоџић објашњава да задуженост државе у односу на БДП није стваран податак, и фактички ништа не говори осим што у одређеној временској серији може да покаже како се креће стопа задуживања.

"Ствара се оптичка варка, која вара владе. Или владе саме дозвољавају да буду преварене, јер у својим законима налазе довољно простора за даље задуживање", наводи Хоџић.

Истиче да је знатно важнија стопа економског раста и наводи пример Босне и Херцеговине, у којој у последњих седам, осам година стопа укупног дуга расте 6,4 одсто, стопа спољног дуга расте 8,7 одсто, а стопа економског раста два или испод два одсто.

"Земља није солвентна ако не може да враћа дугове"

То значи да земља није солвентна и да не може да враћа дугове.

"Да би враћала дугове, БиХ мора или да се задужи или да има стопу раста од најмање девет одсто, што фактички није могуће", каже Хоџић и додаје да је БиХ, ако се за параметар узме извоз, задужена 3,3 пута више него што би могла.

Економски и финансијски консултант из Подгорице Мила Касалица сматра да је светска глобална криза у земљама региона била само политичко оправдање за унутрашње економске проблеме и добар изговор, посебно за задуживање.

"Државе су имале зелено светло да се задужују, а да реално не помажу својим грађанима'', каже Касалица и додаје да су тиме куповале "политички социјални мир", а не социјални мир по конструктивној економској дефиницији.

Наводи и да су рејтинг агенције допринеле кризи јер су у име интвестиционих банкара, посебно великих банкарских конгломерата, лагале о вредносним папирима и њиховом квалитету.

Она је навела да свет у последњих 25 година живи банкарску стварност у којој банке не познају свог клијента и дужника и у којем не изналазе моделе одрживости.

Грци су се нашли у позицији дужничке кризе јер су желели да се задужују, али и зато што Европска комисија и институције ЕУ нису испратиле оно што је требало, наводи она.

"Тај дуг не би био толико велики да нису сви живели у извештајима које је припремала Америчка инвестициона банка и дозволила велику 'лажавину', коју морају да плаћају порески обвезници", навела је она.

Регион сада не може стићи сценарио грчке кризе, али... 

Аљбинот Маљоку, магистар међународног права из Приштине, сматра да државе региона сада свакако не може стићи сценарио грчке кризе, али да се за будућност не зна.

Наводећи да је међународним финансијским институцијама у интересу да одређене државе уведу у процес задуживања, Малоку наводи да у том случају владе морају да одиграју паметно.

Наводи пример Косова, где устав налаже да се за одлуку о узимању иностраног кредита мора сагласити две трећине свих посланика у парламенту, те истиче да треба искористити такав механизам прве контроле и посебан опрез при узимању иностраних кредита.

"Треба да будемо опрезни према замкама које би могли да поставе кредитори, а њихови напори иду у правцу да државу држе у сталном дужничком затвору", рекао је Малоку.

Истраживање агенције ИПСОС, урађено за потребе емисије, показало је да више од половине грађана Србије процењује да банкрот државе није реалан и да ће Србија успети редовно да сервисира спољни дуг.

Међутим, грађани осталих држава у региону не показују нарочит оптимизам по питању способности сопствене националне економије и државе да редовно и стабилно сервисира свој спољни дуг.

Такав став посебно деле становници Босне и Херцеговине, који процењују да та држава све више клизи ка опасној презадужености, а сличну бојазан, али у нешто мањој мери, показују и грађани Македоније, Хрватске и делом Црне Горе.