Зашто се крше урбанистички прописи

Кратка шетња било којим местом довољна је да се уверимо да се надзиђују објекти под заштитом, гради на јавним поврпинама или пробијају регулационе и грађевинске линије. Међутим, није само одговорна струка, већ и инвеститори који зарад профита крше прописе.

"Кад на јавном конкурсу 2002. дирекција распише оглас или тендер за 2.000 квадратних метара на одређеној локацији, а у међувремену истекне рок за изградњу, а 2016. се на тој истој локацији уз незнатна проширења појави дозвола на 8. 000 квадратних метара онда се поставља питање чему служе планови", рекао је Миле Антић из Мреже за реституцију.

Сваки плански документ представља закон по којем се управља земљиштем, напомињу струцњаци, али се струка све мање пита при усвајању таквих планова.

"Раде се разне измене, допуне, преправке на бази потреба појединих инвеститора или поједине групе инвеститора, или појединих лица која имају утицаја на то да се измене поједини плански документи. Имамо ситуацију да је процентуално веома мало онога што је планом предвиђено, спроведено и реализовано у стварности", каже декан Архитектонског факултета Владан Ђокић.

"Као да урбанисти сметају неким интересима, ти интереси могу да буду разни, да долазе од самих грађана од политичке воље или жеље, могу да долазе и од инвеститора. Међутим, то је нешто што је кодекс струке и ми се држимо и надам се да ћемо стићи ниво урбанистичке поштованости као у другим земљама", каже Наташа Даниловић, урбаниста у Инжењерској комори Србије.

Добра архитектура почиње од људи, а завршава се објектима, зато је важно да јавни интерес остане изнад жеља појединаца.

"Дешавају се и случајеви да се одступи од планског документа, али то је случај који је законодавац санкционисао у делу прекршаја и казнених одредби, тако да правно лице које одступа од планског документа казниће се новчаном казном од милион и по до три милиона динара, а за теже случајеве бесправне градње то се санкционише као кривично дело и запрећена је казна до три године", рекао је Ђорђе Милић из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Надлежни сматрају да свих 26 градова морају да имају главног урбанисту, који ће заједно са планским комисијма контролисати примену планова и тако заштитити јавни интерес.