Дигитална економија, колико смо далеко од Италије

Када је 2003. италијанска пошта почела са издавањем припејд платних картица, била је то револуција у е-трговини – неповерљиви су њима могли да плаћају на интернету, а новац пребацују по потреби. Ових дана, још једна дигитална револуција дешава се, поново, у Италији.

"Једна банка у Италији одлучила је да од 1. октобра 2016. више не користи папир. То је дигитализација – свет без папира", истиче члан Извршног одбора "Конфиндустрије Србије" Данило Ривалта.

Србија без папира није ни близу, али је у плану. Нацрт закона о дигиталном документу, идентификацији и услугама од поверења чека скоро усвајање, а недавно је донета и стратегија развоја ИТ индустрије.

"Оно што стратегија предвиђа је подршка развоју једног стартап еко система, где ћемо омогућити иновативним компанијама, институтима, факултетима, али и ИТ индустрији развој од саме идеје до развоја нових технологија и примене нових технологија у свим другим гранама", објашњава помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација Сава Савић.

Искуства преносе и Италијани – истичу улогу стартапова. Шта се може научити од њих?

"Флексибилност и другачији начин освајања нових технологија, нових производа", каже Дејан Ранђић из "ICT Hub"-а.

Како од традиционалне прећи на дигиталну економију, најбоље је објаснио Марко Ланди, бивши директор у "Еплу" – један од заслужнијих за повратак Стива Џобса.

"Стив Џобс је велики ум, визионар. Када је схватио да не може да се бори са 'Мајкрософтом', креирао је ајпод, ајфон, па ајпед, и тако променио начин на који комуницирамо, играмо игрице, разговарамо лицем у лице. Као што видите, и овде их сви користе", рекао је Ланди.

И баш као што је Стив Џобс схватио да без новог изума нема победе, тако традиционалне компаније морају да схвате да ће без увођења нових технологија у сваку сферу пословања изгубити тржишну борбу. Можда и нестати.