Светска банка: Раст БДП-а Србије ће убрзати у средњем року

Како се наводи у извештају Светске банке "Пресек економског стања у Европи и централној Азији", који је представљен у Букурешту, Србија ће у 2017. години остварити раст од 2,8 одсто, а у 2018. години раст од 3,5 одсто.

Када је реч о приватној потрошњи, она би у овој години требало да порасте за 0,5 одсто, у 2017. години за 1,2 одсто, а у 2018. години за 2,7 одсто.

Истовремено, владина потрошња ће ове године порасти два одсто, након прошлогодишњег пада од 1,5 одсто, да би се у 2017. години поново спустила за 1,1 одсто, а у 2018. години порасла за 1,9 одсто.

Како се додаје у извештају, опоравак економије Србије се наставио у 2016. години, а привредни раст од 2,9 одсто из првог полугодишта је донео отварање нових радних места.

Стопа запошљавања је порасла на 45,9 одсто, што је рекордан ниво од 2008. године, оценила је Светска банка, примећујући да је две трећине новоотворених радних места у сивој зони.

Даље се додаје да се напредак на плану фискалног прилагођавања наставио, упркос томе што се спровођење структурних реформи успорило.

Сиромаштво, које је 2013. године у Србији достигло стопу од 14,5 одсто, требало би да, према проценама Светске банке, падне на 13,9 одсто у 2016. години.

Такође, економија Србије је забележила бенефите од раста домаћих инвестиција и наставка снажне тражње у 2016. години.

Посматрано по секторима у економији, пољопривредна производња, која чини осам одсто БДП-а, забележила је реалан раст од 5,7 процената у првом полугодишту на годишњем нивоу, констатује та међународна финансијска институција.

Наводи се да је додата вредност у индустријском сектору повећана за 4,1 проценат, а у сектору услуга за 2,4 одсто у односу на прво полугодиште 2015. године.

С обзиром на то да се привредни раст вратио на здраве темеље, стопа незапослености је пала са 17,7 одсто из 2015. године на 15,2 одсто у другом тромесечју 2016. године.

У извештају се наводи да ће инфлација у овој години износити 1,7 одсто, догодине 3,1 проценат, а 2018. године 3,5 одсто.

Ипак пред Србијом остају изазови због и даље слабог тржишта рада, закључује Светска банка, објавио је Танјуг.

На Балкану привредни раст од 2,7 одсто 

У Европи и централној Азији се ове године очекује скроман привредни раст од 1,6 одсто, на Западном Балкану 2,7 одсто, а у Србији 2,5 одсто. Владе би требало да предузимају мере за поспешивање економије, саопштила је Светска банка, преноси агенција Бета.

Ниска цена нафте и других берзанских роба у источном делу региона, пад инвестиција у Европској унији и текући структурни изазови у свим земљама, спречавају раст у региону и доприносе порасту популизма и поларизације, наводи се у новом извештају Светске банке "Пресек економског стања у Европи и централној Азији".

Наводи се да ће у региону привредни раст ове године износити 1,6 одсто, што је нешто више него у 2015. години, када је износио 1,4 одсто, али да ће пад прихода и потрошње вероватно умањити тај, како се наводи, скроман раст, и додаје се да се сличан тренд очекује и у наредне две године, са растом од 1,5 одсто у 2017. години и 1,8 одсто 2018. године.

На Западном Балкану се предвиђа раст од 2,7 одсто у 2016. години, 3,2 одсто у 2017. години и 3,5 одсто у 2018. години, док ће у Источној Европи и централној Азији раст бити 0,7 одсто у 2016, 2,3 одсто у 2017. и 2,6 одсто у 2018. години. У Европској унији се очекује мали пад БДП-а.

Потпредседник Светске банке за регион Европе и централне Азије (ЕЦА) Сирил Милер изјавио је да је скроман раст који се бележи "корак у добром правцу", али да није довољан да одагна забринутост људи у региону због економске перспективе.

"Владе могу одмах да делују како би помогле. На пример, могу промовисати више животног учења како би помогли људима да нађу и задрже посао. Такође могу да обезбеде бригу о деци и старијима како би олакшали већу флексибилност у избору запослења. Те акције могу да осигурају једнаке шансе и да подстакну укупан раст", навео је Милер.

Као друге могућности предложио је подршку предузећима у искоришћавању нових извозних шанси, смањење трошкова и времена за покретање новог бизниса и улазак на нова тржишта и смањење ограничења на померање запослених на нове активности.

У извештају се указује на то да су потребна боља истраживања и подаци о неравноправности, укључујући и показатеље перцепције људи о променама по питању неравноправности.

Главни економиста Светске банке за регион ЕЦА Ханс Тимер рекао је да одлука Британаца о иступању из ЕУ и избегличка криза стављају на пробу сарадњу у Европи и да се источна половина региона још бори са прилагођавањем ниским ценама нафте.

"Неуспех у целом региону да се покрену нови извори раста доприноси порасту популизма и поларизације, те неповерењу у институције", навео је Тимер.

Истраживања која су укључена у извештај показују да забринутост због промена у економском окружењу, а посебно неизвесност запослења, доприносе порасту политичке поларизације у земљама региона ЕЦА.

У саопштењу Светске банке наводи се да рапидно повећање привремених и повремених послова и промене у потражњи за стручним профилима, подстакнуте новим дигиталним технологијама, доприносе повећаној забринутости међу људима у региону и "одређеном померању подршке даље од средине политичког спектра".

Наводи се да је потребан снажан одговор кроз одговарајуће политике које одговарају новој економској ери, а не треба прибегавати решењима која су давала резултате у прошлости под значајно другачијим околностима.

У одсуству снажног одговора кроз одговарајуће политике, текући структурни изазови који успоравају привреду у региону прете да ослабе раст и смањење сиромаштва на дуги рок, наводи се у саопштењу Светске банке, јавља Бета.