Где су нестали потрошачки кредити

Кеш кредит - једнако слобода куповине за клијенте. Таква је наизглед ситуација у домаћем банкарству јер је пре 10 месеци задуженост физичких лица потрошачким кредитима остала на нивоу од 23 милијарде динара, док су готовинске позајмице месечно расле за по неколико милијарди динара и достигле су 258 милијарди динара.

"Ја се увек трудим да купим преко кеша. Нисам поборник кредита али кад не могу, наравно узмем неки повољнији кеш кредит који могу да поделим на рате", рекла је једна од наших суграђанки.

Неки само робу узимају на рате, а неки кажу да им је то флексибилнији начин куповине пошто, додају, потрошачки кредит су најскупљи.

Дакле картице се не ваде из новчаника више тако лако, већ само ако замењују улогу чекова. То доказује и податак да је плаћање картицама и задуженост грађана по том основу достигло 33 милијарде динара.

Неки произвођачи дају робу чак на 36 рата без камате и за одобравање кредита није потребан одлазак у банку, што ће бити тренд у трговању.

Пре петнаестак година за куповину намештаја или беле технике била је потребна хрпа папира или различите административне забране. У међувремену, трговци су са произвођачима почели да кредитирају купце углавном преко кредитних картица и везивања за одређену банку.

"Потрошачки кредити у овом тренутку још нису заживели јер су прекомпликовани, једноставно траже много времена, превише документације. Много активности и куповине се лакше решавају кеш кредитима", каже Бранко Грегановић из НЛБ.

Банке, трговци и произвођачи су схватили да је куповна моћ ограничена и да се нови купци не могу наћи само повољном ценом робе која се кредитира. Зато су сви посвећени налажењу начина да се купац приволи на лојалност преко различитих повољности које могу понудити само ако се удруже и свако одрекне дела профита.

"Потрошачи су данас много боље информисани него у прошлости. Користе све могуће погодности које им се дају на тржишту. На крају сама конкуренција и развој тржишта доводи до тога да потрошачки кредити нису толико атрактивни колико су били годинама уназад. Данас конкуренција и међу банкама и међу трговцима тера да се прилагодите потребама потрошча", рекао је Жарко Малиновић из Одбора ПКС за трговину.

Држава воли потрошњу која је снажан покретач раста привреде јер се тако издашније пуни и буџет. Ту посебну улогу имају велики трговински ланци. Ако се успут продаје роба која је произведена у нашој земљи онда је цео круг добро затворен.