Буџет за 2017. годину – и развој и штедња

Оно што је планирано буџетом за ову годину - премашено је. Привреда има већи раст а државна каса мањи минус, чак и кад у децембру по обичају преузме дугове старих губиташа, попут "Петрохемије".

Министар финансија Душан Вујовић пита се да ли је оправано преузети дугове јавних предузећа и истиче да је то тешка тема.

"Можемо да је отварамо. Немамо избор у овом тренутку, ако не преузмемо те дугове, довешћемо енергетски сектор у тешку систуацију, довешћемо финансијску дисциплину на руб", каже Вујовић.

Постигнуто је добро али не и довољно, сматрају у Влади, пре свега због и даље високе стопе незапослености од 15 одсто. Зато за наредну годину припремају сличан буџет и развојни и штедљив.

Премијер Александар Вучић каже да ће буџет бити делимично развојни. "Прошли смо рекли да ће бити мањим делом развојни, а највећим делом буџет штедње, јер смо и даље у програму ММФ-а", каже Вучић.

Рекао је да очекује да ће у државну касу од Аеродорма ући преко 550 можда и 600 милиона евра. То улази у буџет директно као приватизациони приход и то ће се рачунати као инвестиција, објаснио је Вучић.

"Рачунамо да ћемо имати на овакав начин гринфилд и браунфилд између 1,9 и две милијарде евра. Видећемо шта ћемо још да радимо, али ће догодине инвестиције свакако ићи преко 2,5 милијарди. Али и то је раст који ће бити подстакнут тим инвестицијама, али и све снажнијим извозом Србије", каже премијер.

Рачунају на раст од најмање три одсто, и дефицит од 1,7 одсто, ниску инфлацију и да се јавни дуг смањује.

Вујовић је рекао да се тиме приближавамо убрзано Еворпи. "Она очекује раст 0,5 одсто следеће године. Мислим да је далеко тај циљ, али је важно да почињемо да смањујемо ту дистанцу сваки дан све више", каже Вујовић.

И Влада и они који надзиру њен рад кажу да је важно да се постигнуто сачува, а започето приведе крају.

"Побољшање је заиста импресивно. Уз ниску инфлацију верујемо да ће се наставити добрим правцем. Србија треба да повећа потенцијал раста, реши питање јавних предузећа, унапреди јавну управу и владавину права", рекао је Себастијан Соса, шеф Канцеларије ММФ-а у Србији.

Владимир Вучковић из Фискалног савета каже да имамо добар резултат али да највећи страх произилази из тога да се не помисли да је фискална консолидација готова.

"Тек неки нови средњорочни циљеви и дефицит од један одсто БДП-а, можда чак и мање обезбедили би снижавање јавног дуга", рекао је Вучковић.

За привреднике је добра вест то што је Влада пробила план издвајања за јавне инвестиције.

Зоран Петровић из Рајфајзен банке каже да су инвестиције оно што нам треба од Владе. "То су пре свега путна иннфрастурктура и ако погледате највећи део курпног бизниса у Србији је око те инфрастуктуре", истиче Петровић.

Министарка грађевине, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић каже да је вредност тренутних пројеката близу шест милијарди евра, а да је врендост пројеката на којима ће се радити у наредне три године још додатне три милијарде.

"Када погледате карту Европе и Западног Балкана можете да видите Србију испрплетану важним коридорима који су завршени, а не о којима само причамо", истиче Михајловићева. 

Министарство финансија за догодине најављује још једну новину - да буџет неће каснити, да ће за промену почети да га ради већ у фебруару да би био достављен Скупштини на усвајање пре 15. новембра како је и прописано законом.