Помоћ за покретање посла – шанса за све са добром идејом

После обуке како да послују и како да направе пословне планове, 116 почетника у послу добило је уговоре о бесповратној финансијској подршци, вредне укупно 90 милиона динара. Програм је део пројекта "Година предузетништва", а реализује га Развојна агенција Србије. Помоћ за покретање приватног посла добили су и доктори наука, и сликари, дизајнери, професори, бивши банкари.

Различитих су година и образовања. Заједничко им је да имају идеју како да зараде и храброст да ризикују, уложе све што имају и на пример после доктората у Немачкој врате се у родни Лесковац да производе средства за чишћење и прање.

"По професији сам биохемичар, биомедицински техничар, завршио студије у Београду, докторирао у Немачкој. Након неколико година рада тамо на институту и факултету одлучио сам да се окушам овде, да видим да ли контакти и знање које сам стекао тамо имају корист овде и да ли то могу да применим и успем", рекао је Владимир Прокоповић из Лесковца.

Он је један од 116 будућих приватника којима је држава преко Развојне агенције бесповратно дала до 50 одсто новца за опрему. Нешто мање од милион добили су брат и сестра, сликар и дизајнерка, за производњу суплемента - додатка исхрани.

"Да бисмо уопште добили било какав новац морали смо да урадимо захтевне бизнис планове и озбиљан буџет. Није било наивно, било је захтевно. Та средства су у вредности 940.000 и намењена су за наша основна средства да бисмо могли да радимо и имамо сертификацију", каже Зорица Зарић из Београда.

Милион динара од државе добиће и професор менаџмента који је одлучио да се с факултета врати у предузетничке воде.

"Ово је одлична шанса за нас који се враћамо у посао или за оне који почињу свој први посао. Ја сам у привреди доста година, ово је први пут да држава нешто даје. Добро је и за младе и за старије, да кренемо, неће да буде довољно да успемо, много тога нас очекује, многи испити. Посао и тржиште ће да покажу колико смо способни да опстанемо", рекао је проф. др Горан Јованић.

Банкари нису ради да ризикују и дају кредите почетницима у послу, али неки од њих су одлучили да банкарство замене породичном фирмом за прераду воћа и поврћа.

"Зато што желимо да правимо здраву храну, да производимо ствари које волимо. На крају ћемо и више зарадити. Верујем", каже бивши банкар Срђан Узелац.

Директор Развојне агенције Србије Жељко Сертић истиче да је интерес да постоји што већи број малих породичних предузећа, на којима је, каже, заснована и цела Европска унија.

"Нико није могао да добије уговор или да прође класификацију за добијање средстава уколико није прошао едукацију, и након овога ћемо им помагати да у првој години рада не направе грешке", објаснио је Сертић.

Бивши министар привреде а сада директор Развојене агенције каже да почетници у послу стручну и финансијску подршку добијају и преко Фонда за развој, а да је до сада у "Години предузетништва" 7.000 предузетничких иницијатива добило неку врсту државне помоћи.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
5° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом