Приноси по хектару мањи него у ЕУ, перспектива у извозу хране

У последњих десет година повећали смо квалитет производње, површине под вишегодишњим засадима, закорачили ка Европи са органским производима. Међутим и даље су нам приноси по хектару и производња млека троструко мањи него у Унији.

Пољопривредник Мирослав Киш напомиње да се не зна за кога се производи и да приноси битно зависе од временских прилика. У односу на подстицаје и подизање конкутрентности немамо континуитет мера, оцењује Киш.

Воћарство, повртарство, говедарство и рибирасто бележе раст. Иако значајна, производња сировина није конкурентна.

"Не могу 628.000 пољопривредних произвођача да буду економски одрживи без задруга. Ми морамо повећати прераду да бисмо повећали додату вредност и упослили нашу радну снагу", наглашава Миладин Шеварлић из Друштва аграрних економиста.

Ресорни министар Бранислав Недимовић сматра да Србија има највеће перспективе да извози воће, поврће, говеђе месо и прерађевине и рибарске производе.

Недимовић је истакао да нема извоза хране у Европу, ако она није у складу са безбедносним критеријумима из Европске уније.

"Ситуација са Русијом је, може се рећи, још компликованија. Проблем је и то што јефтино извозимо сировине, а то се дешава зато што немамо где да их чувамо, јер нам фале капацитети где бисмо их чували за период када ће они имати већу цену", додао је Недимовић.

Најавио је да ће се следеће године, у складу са расположивим средствима за која се још не зна колика ће бити, улагати и у капацитете за складиштење, а такође и у младе пољопривредне произвођаче и у конкурентност нашег аграра која је сада слаба.

Према његовим речима, највећу перспективу за извоз имају воће, поврће, говеђе месо и прерађевине те рибарски производи. Додао да ће Србија следеће године моћи да конкурише за средства из ИПАРД програма ЕУ.

Прозвођачи и прерађивачи, осим финансијске подршке, очекују и фер тржишне услове.

Милош Пањковић из "Перутнине Птуј" сматра да је највећи проблем у Србији сиво тржиште. "Сиво тржиште у Европи узима десет одсто тржишта, у Србији 45 одсто. "Треба омогућити свим домаћим произвођачима лакши излаз на инострана тржишта, а то се односи на сертификацију за ЕУ, за руска тржишта", додаје Пањковић.

Саша Витошевић из "Глобал сида" поручује да морају да се евидентирају некомерцијална газдинства која не добијају директне подстицаје него су предмет руралног развоја.

Да има много простора за унапређење српског аграра говори податак да наш пољопривредник храни 15 људи, док на пример немачки чак 10 пута више. Надлежни зато обећавају више средстава из буџета за инвестиције, набавку опреме, подршку младим пољопривредницима, али и плаћање млека по квалитету од 2018. године.