Обнова старих или градња нових хидроцентрала?

Трећину потреба за струјом Србија покрива из хидроелектрана. Градња нових капацитета не само да је скупа већ су и постојећи планови застарели – па ЕПС обнавља старе електране како би им продужио век за још 30 година. Струка је једногласна: док има воде, биће и струје из хидроцентрала, али се због климатских промена питају колико ће воде за њихов рад бити.

Највећи хидроенергетски потенцијал имају Дрина, Дунав, Бистрица и Ибар. Али, документација мора да се обнови јер су на неким локацијама за нове хидроцентрале већ никла насеља или друге инфраструктуре. Приоритет ЕПС-а је обнова постојећих хидроелектрана.

"Морамо се потрудити да оне остану у задовољавајућем стању за даљу производњу. У наредних 10 година у пројекте ревитализације хидроелектрана биће утрошено 500 милиона евра. Када је у питању развој нових пројеката, анализирамо разне пројекте које смо разматрали у претходном периоду, имајући у виду и ситуацију на тржишту и промењене околности на пословања", каже Александар Јаковљевић, директор Сектора за стратегију ЕПС-а.

И из Владе поручују да мора да се направи равнотежа између значаја хидрологије за енергетску безбедност и воденог потенцијала земље. Анализе указују на раст температуре, суше и смањење нивоа река, што значајно условљава развој пољопривреде и расположивост пијаће воде.

"Промене климе су такве да се очекује све већи притисак на воде у смислу потреба и све мање потецијала, поготову у летњим сезонама", каже Данијела Божанић, шефица Одсека за климатске промене Министарства пољопривреде.

Према њеним речима, да би се улагање у хидропотенцијал исплатило, треба имати у виду и тај очекивани утицај промене климе.

Стручњаци упозоравају на то да је Србији неопходна нова анализа воденог стања, јер се барата подацима из прошлог века. Неке речице су, кажу, пресушиле. А за истраживања, редовна мерења и праћење и управљање водотоцима треба доста новца.

"За то је потребан консензус, да се овде сви ујединимо, све службе које су заинтересоване и које су надлежне за воду, уједине. Да се направи Стратегија коришћења вода у Србији коју никада нисмо имали. То мора да се зна", каже Јован Деспотовић, професор хидрологије и хидротехнике на Грађевинском факултету У Беогрду.

На сајту Министарства енергетике има 800 локација за градњу малих хидроелектрана. Градњу на неким локалитетима коче објекти историјско-културног наслеђа, негативни утицај на животну средину или нерешени имовинско-правни односи у приобаљу река. Са новим катастром, слика би требало да буде јаснија.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.