Крнета: Компаније би раст могле да финансирају капиталом са тржишта

Пре десет година Беогрaдска берза је била прaви хит јер су на њој трговали и зарађивали грађани који су се тек упознавали са акцијама, али је избор био велики - неколико хиљада предузећа је тада било на берзи. Данас их се налази неколико стотина, од којих тек неколико десетина компанија активно тргује својим акцијама. У претходној деценији грађани су углавном продавали акције али је стасала и нова структура грађана која је куповала акције, каже за РТС директор Београдске берзе Синиша Крнета.

На почетку инвестиционог бума пре више од деценије вести са берзе ситзале су свакодневно. Данас - готово да их и нема. Колико компанија активно тргује на нашој берзи, долазе ли нове?

Ми на берзи са потпуном сетом се сећамо тих времена. Некада су се компаније које су биле доступне на берзи бројале хиљадама. Данас се оне броје стотинама. Чињеница је да на најавишим сегментима тржишта одувек је био врло узак круг компанија које су привлачиле пажњу инвеститора. Данас је тај број још ужи и то је број од 35 до 40 компанија на регулисаном тржишту које суштински могу да привуку пажњу инвестиора. На Београдској берзи од 1940. није се појавила ниједна компанија која је на берзу дошла својом вољом, одлуком својих власника да на берзи прикупи нови капитал за нове инвестиције за нова запошљавања.

То је кључна улога берзи у последњих 400, 500 година, пре свега на нашем континенту. И то је оно што ми заправо путујући данас Србијом од компаније до компаније, пре свега мислим на приватне компаније, покушавамо да промовишемо кроз едукацију власника. Пре свега реч је о селеткованој, одабраној групи компанија на основу јавно доступних података којима берза може да приђе. Ми смо направили селекцију оних за које сматрамо да би могли да пронађу интерес да уместо задуживања и узимања нових кредита свој раст и развој, дакле нова запослења и нове инвестиције, финасирају капиталом који би прикупили на тржишту.

Да ли грађани тргују? Има ли их међу улагачима или ипак најчешће продају акције?

Грађани су у претходној деценији заправо доминантно били продавци. Продавали су оно што су условно бесплатно добили кроз процес приватизације. Углавном су то и продавали. Међутим у том периоду стасала је нова структура грађана који су препознали прилику да, имајући одређена знања о финасијама и економији, заправо инвестирају купујући такве акције. Њихов број у претходних седам или осам година јесте у паду имајући у виду ефекте кризе која се прелила на тржишта.

Значајан догађај је пред Београдском берзом. Петнаесту годину за редом организује се Конфереција берзе, али истог дана ће и инвеститори из региона разговарати на шестој Регионалној инвеститорској конференцији. Очекујете ли добре вести за српску привреду?

Путујемо кроз Србију а конференција нам послужи да доведемо истакнуте експерте индустрије из региона и шире. Имамо и наше компаније-перјанице. Инвеститори долазе у Београд и користимо репутацију коју имамо да би нашим компанијама омогућили приступ ка најквалитетнијим инвеститорима. 

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом