Штедња у банци или у сламарици, за шта се одлучујемо

Светски дан штедње је установљен 31. октобра 1925. године, када је у Милану, на скупу банкара из 25 земаља, основан Међународни институт за штедњу. 

Истраживачи су израчунали – у просеку уштедимо по 4.200 динара месечно, или 34 евра. А Румуни 46 евра, Mађари 52, Хрвати још пет више, а Аустријанци чак 216 евра.

"Више од половине грађана изјавило је да је у протекле две-три године уштедело исти износ. Трећина је уштедела мање, кажу зато што су им порасли трошкова живота, док су им приходи или непромењени или смањени", каже Асгар Лохнер из Истраживачке агенције "ИМАС Интернационал".

На штедним рачунима је крајем септембра било 8,5 милијарди евра – 208 милиона више него пре годину дана, што је углавном резултат исплате последње рате старе девизне штедње.

Штедња у динарима је достигла 49 милијарди, али и даље чини свега 4,4 одсто укупне штедње. Камате су и у једном и у другом случају ниске – уз орочење на 12 месеци до један одсто за евре и до 4,5 одсто за динаре.

Дан и недеља штедње изазивају велику пажњу због онога што се у ово време дешавло до 2010. године, када је на штедњи могло добро да се заради, па су и комшије отварале штедне рачуне у Србији.

Банке су нудиле високе камате од седам, осам, па и 10 одсто на штедњу у еврима, а битка за клијенте је била толико жустра да се дешавало да у току дана и неколико пута подижу камату.

Банкари и даље желе што више штедиша, али кажу да веће камате нису могуће.

Зорана Алексић из Ерсте банке указује да је већ две године тренд обарања референтне каматне стопе, која је, како каже, на историјском минимуму од четири одсто. Према њеним речима, разлог томе је ниска стопа инфлације и ниска привредна активност.

"Експанзивна монетарна политика и обарање обавезне резерве ће и даље утицати на обарање каматних стопа на кредите, а онда паралелно са тим иде обарање каматне стопе на штедњу", каже Алексићева.

Онима који би да зараде, остају државне хартије, животно осигурање, инвестициони фондови. Јесте исплативије, али и ризичније, и због тога не много популарно. Притом, трећина суграђана и даље сматра да су паре најсигурније у кући.