Високе дажбине и даље муче предузетнике

У Србији послује 350 хиљада малих и средњих предузећа која запошљавају 850 хиљада људи. Влада од њих очекује да буду носилац економског развоја и да до 2020. запосле још 100 хиљада људи. Пред крај године, која је проглашена годином предузетништва, процениће се урађено и видети шта треба мењати. Предузетници кажу да има побољшања, али се жале да им и даље рад отежава компликована администрација, превисоки порези и други намети, као и да често имају проблема да наплате испручену робу или услугу.

Да ли на домаћој зимници може да се заради, пре четири године одлучили су да провере Лазићи из околине Алексинца. И кажу - може. Ове године напунили су 140 хиљада тегли и боца киселе и слатке зимнице. Продају је на домаћем тржишту, а највише им смета то што нису сигурни да ће робу и наплатити.

"Постоји много "фантом" фирми, уђемо у посао са њима а они нама оставе менице које касније нити можемо да наплатимо, морамо да их утужимо, они немају средстава да се то на суду заврши и онда смо ми тотално незаштићени", каже Зоран Лазић, предузетник из Мозгова код Алексинца.

Без обзира на то да ли ће и када робу наплатити, порез држави морају да плате.

"ПДВ се плаћа онда кад фактуришете робу а не онда кад је наплатите. Због лоше ситуације у привреде има велики број ненаплаћених потраживања, значи ем нисте наплатили потраживање а дали сте робу или пружили услугу, ем на то платите држави на то још 20 посто пореза иако немате од чега. То је нешто што људе који би кренули у бизнис спречева", каже Миливоје Јовановић из Организације за подршку предузетницима "Енеца".

НАЛЕД има свој списак предузентичких мука. Једна од њих је то што банке неће да им дају кредите. У Влади кажу, на политику банака не могу да утичу, али зато они дају новац привредницима.

"Ми смо интервенисали у 2016. години кроз "Годину предузетништва" и око пола милијарде динара смо пласирали за стартапове и почетне послове и око пола милијарде за субвеницонисање кредита банка малим и средњим предузећима која су тражила. Држава није остала глува на захтеве привреде и колико год има злих језика да ствари нису добре да је пословни амбијент лош, мислим да се стври мењају", каже Драган Стевановић, државни секретар Министарства привреде.

Електронска грађевинска дозвола и електронска пријава пореза - олакшале су пословање, али предузетници који су одлучили да паушално плаћају порез кажу - на решење чекају по годину и дуже.

"У очекивању измене Уредбе о паушалу, Министарство финансија и Пореска управа настоје да изађу у сусрет пореским обвезницима и ускоро ће изаћи са решењем", наводи Министарство финансија.

Највећи проблем предузетницима ипак су превисоки порези на зараде.

"Ниже зараде су код нас доста заступљене и ми смо ту у европском нивоу. Неопходно би било смањити порезе и доприносе на минималне зараде и оно што је наш предлог да им се у првих шест месеци не наплаћује како би могли да стану на ноге", каже Иван Радак из НАЛЕД-а.

"Оног тренутка кад буде прихватљиво да у скалду са фискалним кретањима, стањем у буџету да држава промени одлуку о висини стопа пореза на доприносе мислим да ће се за то и определити", каже Драган Стевановић, државни секретар Министарства привреде.

На државне намете, стижу и локални намети којих према попису НАЛЕД-а има 247. Рачунају да ће до краја године бити завршен дуго најављивани Закон о накнадама, а онда и регистар, да би се знало ко их и како одређује и наплаћује.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.