Спор раст кредита у привреди, а становништво све задуженије

Економисти кажу да без повећања кредита нема ни пораста бруто домаћег производа. Ако се зна да ће он ове године бити већи за око три одсто, поставља се питање одакле се кредитира производња ако не из класичних банкарских кредита.

Становништво се у Србији полако али сигурно све више задужује. То и није лоше јер се тако више троши, подстиче тражња и економски раст. Али шта је са фирмама и предузетницима који се углавном раздужују. Банкари објашњавају да новца има, али нема довољно инвестиционе тражње.

"Оптимиста сам да ће се идуће године видети први неки помак напред у задњих неколико година", каже председник ИО НЛБ банке Бранко Грегановић.

Највеће банке су продале ненаплативе кредите па је и то утицало на смањење њиховог обима.

"Оно што ми примећујемо у последње две године – поготово структура тих инвестиција је све већа и не иде више у обрт колико у инвестиције, не иде замишљеном брзином, али видим позитивне трендове", истиче извршни директор Прокредит банке Игор Анић.

Добре и велике фирме пословање финансирају из сопственог профита, па ретко свраћају до банака. Када им затреба новац, попут "Горења", које је глобална фирма, само код нас запошљава око 2.000 људи, довољно је да емитује акције на берзи и тако прикупи капитал. Ипак, и ако им и затребају кредити, ретко их траже у нашој земљи јер су у иностранству камате ниже.

"Кредити у Европи су били пре неколико година, зависно да ли је категорија А, Б или Ц, од два до пет одсто. Данас је у Европи од један, два, три максимално", каже директор "Горења" Бранко Апат.

Европско максимално код нас није ни минимално јер су камате привреди и становништву знатно веће па самим тим још увек неконкурентне страним. Отуда се велике фирме за велике инвестиције обраћају међународним финансијским институцијама.

"Тај моменат ненаплативости је нешто што их мучи зато су банке благо ригорозне када траже клијента и то су разлози зашто пада изложеност кредитирања привреде", објашњава економиста Душан Узелац.

Камате су у Србији ниже за 7,8 процената за привреду и за 6,6 процената за становништво него лане. И каматне стопе на кредите у девизном знаку су у паду услед нижих каматних стопа на међународном тржишту новца и ниже премије ризика.

Ипак, круг није затворен, јер када основне камате почну да расту, порашће и цене кредита и инфлација.