Парафискални намети "гуше" привреднике

Пре плаћања пореза, привредници морају да плате од фирмарина које се крећу од 40 динара до 640 динара, преко накнаде за држање моторних возила, до такси за коришћење воде. Неке не знају зашто плаћају.

Другима цену диктира место пословања. Примера ради плаћање водоснабдевања и каналисања је у Крагујевцу 60 динара по метру кубном, у Јагодини три пута више, у Кули готово 280 динара. Зато се припрема Закон о накнадама за коришћење јавних добара.

"При одређивању комуналних такси водило се рачуна о грађанима, о инвеститорима, о привреди да се нађе један одређени баланс између тих потребних прихода у буџет и висине комуналних такси. Висина такси није мењана у последње четири године", каже начелник Управе за комуналне и инспекцијске послове Крагујевца Андрија Илић.

"Што се тиче таксе, прихватам предлог ММФ, јер таксе не смеју да буду нешто што ће да оптерети привредника, ко жели да гради фабрику и донесе новац у Србију. Прво што вас питају инвеститори је која је њихова обавеза према граду кад саграде фабрику", каже председник Скупштине града Јагодина Драган Марковић.

Неке од нелогичности садашњег система су да одношење смећа привредници плаћају по квадратном метру пословног простора без обзира на то колико смећа имају. Морају да плате и накнаду за формирање обавезних робних резерви. А да би добили потврду да су испунили санитарне услове у кланицама, плаћају чак пет такси.

Од 247 парафискалних намета, сваки пети привредници не знају колико ће платити следећи пут.

Овим законом би се уредило груписање накнада као и начин утврђивања њихове висине, с циљем боље контроле наплате. Тако не би дошло до избегавања плаћања накнаде и неравноправног положаја на тржишту, што би требало да резултира финансијском дисциплином, али и онемогућило увођење скривених пореза прописивањем накнада које нису везане за коришћење одређеног добра.

НАЛЕД, који ће учествовати у писању закона, предлаже јавни регистар такси и накнада.

"Сврха регистра је да прописане таксе и накнаде буду у нивоу и морају бити једнаки апсолутном нивоу пружене услуге или искоришћеном јавном добру. Било би занимљиво до чега би довело ако би се ти износи изједначили, али оно што смо ми приметили до сада иако су износи високи, привредници се не жале на то, него на предвидивост, односно ако имате повећање на годишњем нивоу, 3,5 одсто то је оно што нису планирали", каже Слободан Крстовић из НАЛЕД-а.

Непорески намети годишње износе око 700 милиона динара. Трећина привреде у Србији је у сивој зони, а подаци НАЛЕД-а говоре да је велики број парафискалних намета један од узрока лоше статистике.