Туризам на црно кочи већа улагања

Непријављивање радника послодавци правдају високом стопом пореза и дориноса на плате и нерегулисаним статусом сезонских радника, за којима у туризму и угоститељству има потребе више него у другим делатностима.

"Формирана је радна група и управо раде на закону о сезонском раду, што са моје тачке гледишта мислим да ће умногоме решити проблеме и послодавцима, онима који су добронамерни, и радним људима и инспекцији рада", каже Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад.

У Инспекторату кажу и да је раније грађевинарство предњачило по броју радника који раде на црно, али да су честе контроле томе, у приличној мери, стале на пут.

"Добро је да је Влада пооштрила контролу угоститељских објеката који раде на црно јер то није ствар социјалне политике, то је бизнис и сви треба да имамо исте услове на тржишту и зато је добро да ти људи раде у складу са законом", каже Томислав Момировић из Удружења хотелијера и угоститеља ХОРЕС.

Директор Јуте Александар Сеничић истиче да су велике дажбине за пензионо и социјално највећи проблем.

"Тај проценат од 60 и више одсто, односно 68 одсто је заиста огроман и сигуран сам да је то један од главних разлога због којих радници нису пријављени", каже Сеничић.

Непријављивање радника није једини облик рада на црно у угоститељству. Највише га има у објектима за смештај туриста који су у власништву физичких лица.

"Или објекти нису категоризовани, или нису сви капацитети категоризовани, или им је истекла категоризација, што самим тим не улази у евиденцију о пријави гостију, плаћању боравишне таксе и ускраћивању прихода у овом случају локалне самоуправе, а, наравно, самим тим и државе", каже Рената Пинџо, помоћница министра за туризам.

Статистика каже да туризам и угоститељство у бруто друштвеном производу Србије учествују са само један одсто. Реално, тај је проценат око 6,5 одсто. За толику разлику криви су рад на црно и лоша методологија која не прати токове новца у туризму.

"Наши резултати би били много бољи, а самим тим би туризам био постављен на још важније место, које заслужује, а повећала би се улагања и издвајања за туризам када би та средства била већа", рекла је Марија Лабовић, директорка Туристичке организације Србије.

Број туриста у Србији и зарада од туризма расту по годишњој стопи од 14-15 одсто. Резултати би били још бољи када би сви туристи били пријављени, као и потрошња коју остваре. Више пара у туристичкој каси довело би до већег улагања у туризам, а то би нам привукло још више туриста.