Путин и Берлускони убрзавају Јужни ток

Премијери Русије и Италије Владимир Путин и Силвио Берлускони оценили су у Санкт Петербургу да у "реализацији гасовода Јужни ток постоје позитивна помаци".

Двојица премијера су нагласили да "Јужни ток има добар потенцијал" и све шансе да буде реализован пре сличног пројекта Северни ток на Балтику.

Документ потписан пре два дана у Београду између "Србијагаса" и "Гаспрома", предвиђа да студија изводљивости за Јужни ток кроз нашу земљу буде завршена у јуну, када ће се знати и тачна траса гасовода.

У "Србијагасу" рачунају да би транзит гаса земљи могао да донесе пола милијарде евра прихода.

Руско - српски партнери у том послу имају осам месеци да утврде тачне количине гаса које ће Србија повлачити, гасну ингфрастуктуру, затим пројектно финасирање - колико новца треба уложити, са којим банкама и под којим условима.

Повећање капацитета гасовода кроз нашу земљу од 36 до 41 милијарде кубика гаса годишње, образлажу већим бројем могућих купаца гаса, наводећи пример Француске која жели учешће у Јужном току.

Промена геополитичке ситуације

Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић наводи да нордиске земље не могу да повећају количине гаса које испоручују, а које су стизале из Северног мора и Енглеске, а залихе падају.

"Сада размишљају да чак нека лежишта прогласе за складишта, па ће од експортера постати увозници. Мења се геополитичка стратешка прича у области енергетике", објашњава Бајатовић.

У "Србијагасу" истичу заинтересованост наших суседа за гасовод - Босне и Херцеговине, Македоније и Хрватске - као велику шансу Србије да постане гасно чвориште на Балкану. За аналитичаре је један од највећих проблема управо, регионална неповезеност гасне мреже.

Економиста Александар Ковачевић наводи да у региону гасна мрежа није интегрисана.

"То значи да не постоје довољне везе између гасних мрежа суседних земаља. Везе које постоје су махом малог, једносмерног и недовољног капацитета. Друго, цео регион има једног доминантног снабдевача гасом", објашњава Ковачевић.

Стручњаци сматрају да је највећи конкурент Јужном току гасовод Набуко, који треба да повеже централну Азију са земљма централне Европе. Русија сматра да гасоводи не искључују један другог.

Јужни ток од 20 милијарди евра

Будући магистрални гасовод Јужни ток, који је заједнички пројекат руског "Гасрпома" и италијанског "Енија", требало би да преноси руски гас испод Црног мора, цевоводом дугачким 900 километара, до Бугарске, а потом преко других балканских земеља до западне Европе.

Вредност те инвестиције процењена је на више од 20 милијарди евра, а према најавама из "Енија" изградња би могла да почне у 2010. години, а рок за завршетак радова је крај 2015. године.

Путин је скренуо пажњу на то да руске и италијанске компаније већ имају богато искуство у раду у акваторијуму Црног мора јер су учествовале у изградњи гасовода Плави ток који повезује Русију и Турску.

Премијери су потврдили и план наставка рада на међувладином и међукорпоративном нивоу, везаног за пројекат нафтовода "Самсун-Џејхан".

Траса гасовода Јужни ток кроз Србију требало би да буде дугачка 450 километара, са капацитетом од 36 до 41 милијарде кубних метара гаса годишње, а вредност инвестиције премашиће 750 милиона евра.