Тежак положај пољопривредница

Мање од један одсто предузетница у Србији бави се агробизнисом. Статистика говори и о тешком положају пољопривредница, чији је рад у газдинству, као и у пласману производа, најчешће без примерене надокнаде. Како углавном нису власнице имовине, а често не доносе самостално ни одлуке, ретко која пољопривредница постане предузетница. Уместо фирми за прераду и пласман млека, меса, воћа и поврћа, радно место им је на пијацама. Без правног статуса, недоступна су им и средства државе за покретање и развој бизниса, као и банкарски кредити.

Ако је мотор српске економије пољопривреда, мотор пољопривреде је жена. Тако каже Сандра Тутурилов из Кикинде. Има тридесет година, диплому инжењера сточарства и 200 грла говеда. Решила је да уместо млека, продаје роловани сир. Део средстава за изградњу мини-млекаре покушава да обезбеди преко државних конкурса за финансирање пројеката.

"Колико ја знам, жене пољопривреднице немају никакве бенефите. Можда у појединим конкурсима при оцењивању имају који бод више, а овако нема ништа. Женама је можда мало теже зато што су нежнији пол, али ја на газдинству радим са своје две сестре и постижемо, за сада, све што смо испланирале", каже Сандра Тутурилов.

Малобројна газдинства која су регистрована на жене углавном су део наследства и то када нема мушких потомака. Иако се ситуација са млађим генерацијама мења у корист жена, у нешто старијим домаћинствима главну реч има мушкарац.

"То се све договоримо ал' већином буде како супруг каже. Он је глава у кући и он одлучује шта се сеје, он ради, ја само помажем", наводи Бранка Жегарац, пољопривредница из Ченте.

Тек седам од 900 жена у мрежи пословних жена Србије бави се неком врстом прераде хране.

"То говори пре свега о чињеници да жене у Србији ову делатност обављају ван регистрованих предузећа, најчешће у оквиру пољопривредних домаћинстава и то се на крају крајева и види пре свега у томе што је пласман тих производа пре свега на зеленим пијацама", каже Сандра Поповић Пантић из Удружења пословних жена Србије.

У години предузетништва, Министарство привреде је за жене у бизнису обезбедило повраћај од 50 одсто уложеног новца и стручну обуку. Податке о томе колико њих планира да новац уложи у производњу хране још немају, за разлику од банака, иако су тек три одсто њихових клијената жене.

"Врло су вредни пажње, подједнако учествују у комплетној производњи, подједнако могу да буду добри доносиоци одлука, подједнако добро процењују шта је то што је добро да би се њихово газдинство унапредило", каже Биљана Петровић из НЛБ банке.

На лош положај пољопривредница не утичу само економски и патријархални друштвени обрасци. Да би се што више воћа, поврћа, меса и млека прерадило и ушло у легалне токове као слатко, сир или ајвар, неопходно је да Министарство пољопривреде што пре донесе дуго најављивани правилник о занатској и традиционалној производњи.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.