Смањење јавне потрошње

Председник Владе Србије Мирко Цветковић у изјавио је да ће ефекти светске финансијске кризе на Србију 2009. године бити оличени у смањењу стопе раста бруто домаћег производа на четири одсто.

"То сматрамо рецесијом пошто је Србија неколико година за редом имала стопе раста око седам одсто БДП", истакао је Цветковић, у уводном излагању на данашњем Пословном округлом столу у организацији Економист медија групе.

Премијер је навео да се у наредној години мора увести рестриктивнија фискална политика што значи да ће влада радити на смањењу јавне потрошње.

Цветковић је додао да ће стопа раста БДП-а у овој години бити од седам до 7,5 одсто и изразио очекивање да ће инфлација бити једноцифрена.

"Глобална финансијска криза пре свега ће умањити капацитет у окружењу за инвестирање и због тога ће поскупети и средства за улагање", сматра Цветковић.

Хитне интервенције у банкарском систему 

Премијер је најавио да ће у наредних месец дана бити интезивиран рад на буџету за 2009. годину и навео, да ће стручњаци ММФ помоћи у његовој изради, у склопу аранжмана Србије са том међународном финансијском институцијом.

Цветковић је додао да би аранжман са ММФ-ом требало да се примењује од 1. јанура следеће године.

"У средњорочном плану је да дефицит буџета буде испод два одсто БДП-а, а да јавна потрошња не прелази 44 одсто БДП", рекао је Цветковић.

Премијер је најавио наставак финансирање пројеката попут Коридора 10 и других који, према његовим речима, подижу атрактивност Србије за страна улагања.

Цветковић је још истакао и да ће према плану буџета за 2009. годину бути издвојена средства за хитне интервенције у банкараском систему.

На пословном округлом столу, поред премијера, учествују Ивица Дачић, Божидар Ђелић и Млађан Динкић, гувернер НБС Радован Јелашић, већи број министара и око сто привредника и банкара.

Неопходно обезбедити више страних инвестиција

Потпредседник Владе Србије и министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић рекао је да ће Србија ову годину завршити са око 7.000 долара националног дохотка "по становнику", али и да се у следећој години мора обезбедити више директних страних инвестиција, да би се његов раст одржао, "што неће бити лако".

Динкић је навео да су предности домаће економије високе девизне резерве, које су три пута веће од динарске новчане масе, као и стабилан банкарски сектор.

Један од великих проблема наредне године биће дефицит текућег платног биланса, који ће 2008. достићи 6,2 милијарде долара, а он се може смањити једино већим извозом.

Динкић сматра да ће наши извозници имати проблема да пласирају своје производе на међународна тржишта, због пада тражње, која се пре свега очекује на тржишту ЕУ.

Још није савладана инфлација

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић оценио је да би Србија у условима економске кризе, ипак могла да пронађе ново месту у будућим глобалним економским односима као што су то у ранијим економским кризама успели да ураде Сингапур и Ирска.

Ђелић је најавио да ће Србија ускоро отворити нову мисију у Бриселу, али ће у тој мисији, поред дипломата, велики број места бити остављен и за привреднике.

Председник Србије Борис Тадић ће за неколико недеља потписати протокол о привредној сарадњи Србије и једне од најразвијенијих регија у ЕУ, немачке покрајине Баден Витенберг, рекао је Ђелић.

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић рекао је да ће турбуленције на међународном финансијском тржишту утицати на јачање динара у банкарском сектору.

Јелашић је рекао да ће динарски кредити бити јефтинији само ако и инфлација буде нижа, што ће омогућити смањење референтне каматне стопе.

Он је додао да ће НБС и даље водити рестриктивну монетарну политику, јер  још није савладана  инфлација, која представља највећу претњу  макроекономској стабилности.