Тешко до посла без државне помоћи

За помоћ државе, кроз програм "Година предузетништва", пријавило се више од 10.000 предузећа, почетника у пословању и локалних самоуправа. Половина захтева је одобрена, а од издвојених 16 милијарди динара, за три месеца, до привредника је стигла трећина. Како су фирме покренули они који нису чекали на помоћ државе и ко су странци спремни да помогну онима који имају идеју?

Пре две године, Никица Маринковић, сада један од сувласника српско-аустријске компаније, каже, схватио је да у маркетима и на београдским пијацама више нема домаће хране и одлучио да уштеђевину од евра уложи 5.000у сајт преко којег мали произвођачи из Србије продају храну. За сада, само купцима у Београду.

"Могуће је кренути у посао без државне помоћи, али то је веома тешко, прво што моратe сами да финансирате почетни капитал да би касније нашли инвеститора који би уложио 20.000 евра, а након тога се лакше отварају следећа врата. Ми смо од аустријске државе, њихове развојне агенције, добили 50.000 евра како бисмо проширили бизнис", каже уредник сајта Никица Маринковић.

Сличним путем пошли су и оснивачи прве онлајн сточне пијаце у Србији, на којој је за две и по године више од 20.000 фармера продало стоку вредну четири милиона евра. Они су на почетку имали само идеју. Први капитал нашли су у Бугарској, а касније и у Луксембургу, Немачкој, Аустрији, Канади.

"Инвеститори, поготово страни, нису ради да инвестирају у компаније регистроване у Србији. Наравно, постоје случајеви где се такве ствари дешавају, али у великом броју случајева и ако радимо у Србији наше компаније су ван Србије зато што људи не разумеју наше законе и још многе друге ствари, па им је велики ризик да донесу свој капитал", каже Милош Милић са сајта "Фармија".

Србији плаћају само порез и доприносе на зараде запослених, а кад буду продали фирму, проценат ће добити земља у којој су регистровани. Зато би, кажу, било добро да држава поправи услове пословања и привуче више инвеститора. Није пресудно одакле је идеја, већ колико је пројекат изводљив и профитабилан, кажу у Привредној комори.

"Има сигурно више од 10 венчер капитал-фондова бизнис анђела у Србији. Обједињени регистар тешко је направити зато што су неки инвестициони фондови у једном тренутку присутни, у другом праве неке друге буџете за наредни период па немају отворен програм", каже Александар Кемивеш из ПКС.

У односу на државну помоћ, од инвестиционих фондова може да се добије знатно више новца, али је често услов преузимање дела управљачких права. Добар инвестициони фонд компанији ће обезбедити и добар маркетинг и отворити врата глобалног тржишта.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом