Трговинске тензије између Србије и Македоније због жита

Од 2010. године сваког лета сличан проблем. Иако је Македонија потписница Цефта споразума о слободној трговини, у јеку сезоне енормно поскупе нека уверења или дозволе. Најпре за брашно, а сада и за пшеницу. Формалне забране извоза из Србије у Македонију нема, али он се заправо блокира. Такви поступци се косе и са правилима Светске трговинске организације.

"Уредба подједнако погађа обе стране привреде, и наше извознике и њихове увознике и ми негде дневно губимо више од 40.000 евра зато што не извозимо пшеницу у овом тренутку. Купци наше пшенице у Македонији тврде да се те мере не односе на све пшенице, односно на добављаче, већ да се селективно примењују, најчешће на нашу пшеницу. Е онда то није добро, јер ми губимо", каже Вукосав Саковић, директор Удружења "Жита Србије". 

У Удружењу "Жита Србије" кажу да је македонска пшеница лошег квалитета, па је нерадо купују и њихови млинари. Зато су, кажу, ванцаринске баријере и подигнуте да би тамошњи произвођачи продали своју робу. Док се спор не реши, Министарство трговине Србије затражило је разговор с колегама у Скопљу, а упућен је и захтев Цефти за одржавање специјалног комитета. Размишља се и о непопуларним мерама.

Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић каже да су могуће реципрочне мере према Македонији.

"Свесни смо да те мере нису корисне ни за кога, да нису трајно решење, да нису добро решење, али напросто да бисмо прекинули овај ланац ванцаринских баријера, ми морамо да прибегнемо овој мери. Ми разматрамо на коју би се робу то односило и уколико се ова мера македонске владе не укине, ми ћемо заиста бити принуђени да те реципрочне мере уведемо", каже Љајић.

Од милион и петсто хиљада тона пшенице, колико укупно извеземо, највећи купци у региону су Босна и Херцеговина, Македонија и Црна Гора.